УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

субота, 10. децембар 2016.

Svastarska proizvodnja u selu Djurdjevac U nasem ataru 519

петак, 21. октобар 2016.

Baba legenda u okršaju bećarcima


Објављено је 11.06.2016.
Nova tv, Provjereno, 1. 10. 2015.

понедељак, 17. октобар 2016.

недеља, 18. септембар 2016.

Мутањ - сјајно, мало село



Мутањ - сјајно, мало село  Отпремљено је 22.12.2010.

Мутањ, село од искона. Ако спадате у оне људе који су жељни природе, здравог и мирног живота у прелепој природи, ваздушној бањи, Мутањ је место за Вас, он је скривена оаза, заштићена ,од буке и загађења, брдима које га окружујуУ селу су сви људи добри и гостољубиви, увек спремни да вас угосте и да Вам помогну, људи који це Вам бити одане комсијеЗато, ако Вам је доста свега, крените пут Мутња и ту нађите свој мир и спокој, нећете се покајати. Учините најбољу ствар за себе и своју породицу.

четвртак, 15. септембар 2016.

ПУДИНИ: Михаило Станка Митиног Лукић 1925 - 2016






Казивање је забележено осамдесетих година минулог, 20. века у Мишљеновцу. Жив говор  
Објављено је 15.09.2016.

недеља, 04. септембар 2016.

...Kолике су размере људског злочина над природом

ЏАБЕ НОВИ ЗАКОН: Крче оморике, дижу виле и пилане & Јелена Матијевић | 04. септембар 2016. 14:02 | Годину дана после доношења новог Закона о националним парковима стање на терену и даље забрињава. Највећи проблем и даље бесправна градња, дивље депоније и недозвољена сеча шума
БЕСПРАВНА градња објеката, неадекватно успостављена комунална инфраструктура, дивље депоније, прекомеран саобраћај, аерозагађење, бука... Ово су, како је "Новостима" потврђено у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, најчешћи проблеми уочени вишегодишњим праћењем стања природних вредности, животне средине и људских активности у свих пет националних паркова Србије - "Фрушкој гори", "Ђердапу", "Копаонику", "Тари" и "Шар-планини".
Због потребе да се на прецизнији начин одреде границе и режими заштите, развој и управљање, правила понашања, политика одрживог развоја, финансирање, као и улога и учешће становништва и јавности у

уторак, 16. август 2016.

ЈАБЛАЊИ, јабланови, рудничка Јабланица

Село на атомски погон /  Милорад Бошњак | 14. август 2016. 14:32 | Са мештанима рудничке Јабланице, где с врха Тријеска вековима "зрачи" уранијум. Место препуно здравих извора, на сваких сто метара по један. Темперамент сељана - ретко виђен, санирају мост, граде цркву...

ТРИЈЕСКА је каменити пупак који је сигурно услед вулканизма еруптивном снагом из земље истеран. И само име сведочи да је услед неког тријеса (удар грома) постала, па су је мештани тако крстили." Објавио је ово давне 1872. године знаменити генерал, академик, географ и путописац Јован Мишковић о планини, како је сведочио, "оштрој као пирамида, што доминира над Јабланицом", селом удаљеним пет километара од Горњег Милановца. И штурим трагањима, по њој је нађен уранијум, чије зрачење и повремени "тријесови" врха, као да су одредили социјалну и личну психологију Јабланичана - они и село што врви од легенди, напросто зраче необичностима, чудним, а ипак позитивним поступцима, ретко виђеним темпераментом...
Врх приступачан само са две стране, и то тешком муком, уздиже се на саставу Јабланичке и Грабовичке речице, па је са свих страна окружен водом.
- Село је препуно здравих извора - на сваких сто метара по један. Зато свака кућа има своју воду, локални водовод. Поплаве, велики одрони и клизишта су чести. Санирамо мост у засеоку Благојевићи, саобраћајну куцавицу. Село има 290 житеља у 120 кућа, много нежења, враћају се пензионери, као ја. Од општине годишње добијамо 350.000 динара. Мало, јер за те паре мало ко хоће да изводи радове... Школа је ове године затворена, не би морала, али родитељи децу школују у граду. Затворена је једина продавница. Иницирали смо сарадњу свих Јабланица: златиборске, копаоничке, оне код Бољевца и наше, основали смо Удружење Јабланичана Србије - говори нам Радоица Драгојловић (71), председник МЗ.
Кмет, како се у овим селима зове та функција, познат је савезни фудбалски судија бивше СФРЈ. Судио је на "вечитим дербијима" Звезде и Партизана, хрватском Динаму, Хајдуку, а у Сарајеву 1992. једва је, како каже, извукао живу главу на мечу Жељезничар - Рад. Његов деда Милорад, поносно каже Драгојловић, био је чувени ратник - солунац.
Име села је варљиво: многи мисле да потиче од јабланова, али житељи веле да су га у давна времена "крстили" по јабукама, на старословенском и руском зване јаблањи. И заиста, нема куће без бар једног стабла (пра)старе јабуке.
Упркос пљуску, Црква Пресвете Богородице уз Трештански поток је посећена. Њена градња започета је 2007, на месту исконске богомоље столећима зване Светиња, од које су остали престо и корито за крштење деце. Један од зачетника градње је Милан Хаџић (81).
- Градимо је својим прилозима, својим каменом с Буковика, жуљевитим мобама око 500 Јабланичана и добронамерника са стране. Неимар је Миленко Бојовић - прича чича Милан.
Кмет и остали воде нас у узорно домаћинство Љубивоја и Љиљане Петровић, који држе 50 музних крава расе симентал и холштајн, а све млеко продају "Имлеку".
- Све теже се живи од млека, цена му пада, и сви сточари се боје увоза млека. Ако се то деси, нико неће ширити сточни фонд. Свакодневно испоручим по 500 литара. Купио сам аутоматске музилице и сву опрему за 17.000 евра, без кредита. Месечно зарадим око 500.000 динара, али их поједу велики трошкови. Обрађујем 20 хектара своје и 50 хектара закупљене земље. Радни дан нам је од пола шест до 22 часа. Син Марко (25) наставиће овај посао - објашњава Љубивоје.
Он и сељани препричавају згоде и смешне незгоде, па и о човеку тешком 40 килограма кога су звали Људина и грмаљу од 140 званом Бува. Тако данас, радом и смехом, живи Јабланица под уранијумском Тријеском.
ЛЕГЕНДЕ
Наврх Тријеске су остаци древног, по легенди замка Проклете Јерине. Под врхом, у виру Бакрач се, вели предање, купао Марко Краљевић, а појиле су га чак две виле лепојке. На западној страни Тријеске и хроничар Мишковић је гледао отиске људских стопала и пса хрта у камену, а народ вековима прича да је Свети Сава туда често ходио.
ШУМСКИ ЧОВЕК
Од детињства, Драган Гале Обрадовић (66) познат је као шумски човек. Природњак, чешће спава у природи него у кући. У шуми једе све што је у њој јестиво: пужеве, кишне глисте, печурке, самоникло воће и поврће, лековите траве...
- Глиста је најчистија животиња, чист протеин, мекана као шпагета - учи нас Гале, који се са осталим сељанином у бившој сеоској задрузи, наочиглед многобројне публике, кладио ко ће више појести: онај љутих феферона, или Гале глиста. Гале је убедљиво био први.
МИЈО ПРЕЖИВЕО ТРИ КОМЕ
Феномен зван Мирослав Мијо Томашевић (67) преживео је три коме, иако су га сваки пут "отписали".
- У првој 1973. био сам 58 дана, после саобраћајног удеса, кад ми је пукла глава. У другој осам дана, након превртања аутобуса у суседној Врбави. Трећи пут сам био проглашен мртвим и у коми дугој 19 дана, након што је у планини Осоје 13. септембра 2006. преко мене прешла приколица са осам до десет кубика дрва. Ал' чува ме Свевишњи Бог - сетно вели Мијо.

субота, 04. јун 2016.

Коментари уз чланак "Влада Македоније непотребно је нарушила пријатељство са Србијом када је гласала у Унеску да цркве српског народа на Косову буду предате Косову..."

Влада Македоније непотребно је нарушила пријатељство са Србијом када је гласала у Унеску да цркве српског народа на Косову буду предате Косову, оценио је председник највеће македонске опзиционе странке СДСМ Зоран Заев
Влада Македоније непотребно је нарушила пријатељство са Србијом када је гласала у Унеску да цркве српског народа на Косову буду предате Косову, оценио је председник највеће македонске опзиционе странке СДСМ Зоран Заев.
"Ми смо признали Косово и тај процес је засвршен. Али Македонија је морала бити врло пажљива кад је гласала о питању које није политичко, већ верско и које је особито осетљиво за пријатељски српски народ", рекао је агенцији Бета лидер македонске опозиције.
Заев је подсетио на проблеме у Македонији измедју Срба и Албанаца око постављања споменика цару Душану Немањићу у Скопљу и оценио да је до тога дошло због "квазипатриотске политике" власти ВМРО ДПМНЕ бившег премијера Николе Груевског.
Како је истакао, односи Србије и Македоније морају да буду унапредјени, као и односи с другим суседним земљама.
"То мора да буде први потез спољне политике Македоније. Суседне земље морају да буду први пријатељи Македоније, ако желимо да нас Европа сматра пријатељем, свет да нас сматра за пријатеља", рекао је Заев на питање какву ће спољну политику водити ако додје на власт.
Лидер опозиције је оптужио власт ВМРО ДПМНЕ за нарушавање односа Македоније са суседним земљама, оцењујући да тренутмо Македонија има нарушене односе са свим суседним земљама, и са Србијом, с Грчком, с Бугарском, са Албанијом.
"Није могуће да су сви криви, а ми да смо најбољи. Има добрих разлога и у Македонији зашто она има лоше односе са суседима. Дипломатски односи морају да се промене комплетно, да будемо спремни да делимо заједнички историју и да то буде мост који нас спаја, а не раздваја", рекао је Заев.
ПОЛИТИЧКА КРИЗА НЕМА НИКАВЕ ДОДИРНЕ ТАЧКЕ СА СПОРОМ ОКО ИМЕНА
Лидер највеће македонске опозиционе странке - Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ), Зоран Заев изјавио је да политичка криза у Македонији нема никаве додирне тачке с проблемом око имена."Македонија прво мора да буде стабилна политички и економски да би ушла у процес решавања спора с Грчком око имена. У Македонији нема политичара који би изашао пред парламент и да би застражио промену устава због промене уставног имена Македоније", рекао је Заев агенцији Бета.
Он је истакао да, као демократа, сматра да решење проблема са именом мора да се нађе и да то "могу да реше само заједнички све домаће политичке снаге".
"Први је корак да престану провокације, да се пружи рука пријатељства и да почну интензивни разговори. Грчка може још 200 година да опстаје са оваквим проблемом. Ми желимо да будемо чланица ЕУ и НАТО-а. Без решења овог проблема. не можемо да уђемо ни у НАТО, ни у ЕУ", рекао је Заев.
Према његовом мишљењу, решење које буде договорено с Грчком биће решење за међународну употребу имена Македоније.
"Србија нас је признала под међународним именом, САД су нам признале уставно име и много других земаља. Они нису тиме направили грешку. Ако нас Грчка не признаје, она може с договореном одредницом да нам се обраћа", рекао је Заев.
Како је истакао, Македонија без имена не би вредела ни ЕУ, ни НАТО.
"Ја ћу да останем Македонац, говорићу македонски језик, говорићу у име Републике Македоније када буде требало да се обратим Србији, Грчкој, Бугарској или било где. Ако Грчка неће да нам се обрати као Републици Македонији или као Македонцима, или друге земље осим оних 132 које су нас признале, могу да употребе име за међнародну употребу", рекао је Заев.
       = Преузет чланак, препоручен. -  КОМЕНТАРИ (избор)

dragance 04. јун 2016. 14:24 #4084712
Makedonci su u Grckoj, a ovi sto su u F.Y.R.o.M su pomakedonceni Srbi (od pravoslaaca). Uvek ima mesta za pokajanje, ali da se isprave greske iz proslosti. One bliske. Znate na koje mislim. I da se zauzme cvrst stav: jel' si sa nama i protiv nas!!!
Djole 04. јун 2016. 14:23 #4084711
Mene nisi zavarao, bio sam prisutan kada je 8 makedonaca, akademski skolovanih, poletilo da hrvatima svim srcem cestita dan pogroma nad srbima u operaciji Oluja. Ne znam jel bilo smijesno ili zalosno kako ste se ponizno ulizivali.
Makedonac 04. јун 2016. 14:02 #4084693
U Makedoniji nije dobro.Stanje je haoticno nema vlade,opozicija je sluga tudjih interesa,siptari kidisu sa svih strana.To je slika danasnje drzave koja se je casno odvojila 1991g.od Srbije.Sada kada zagusti mi smo Srpska braca.Nije u redu i mislim da Srbi ovaj put nece nasesti na taj trik. 
Миле 04. јун 2016. 12:36 #4084598
KOНАЧНО,да неко у Македонији проговори да Срби и Македонци су пријатељи и много много,ВИШЕ.Свака част за овог господина.

недеља, 29. мај 2016.

У истини је спас. Осетили смо је на кожи, али се још увек понашамо као јуродиви!

  У невољи сви Срби као један! /      Љиљана БЕГЕНИШИЋ | 29. мај 2016. 11:09 | Има ли још вредности и идеја које у данашње време могу да окупе и уједине наш народ. Сложни смо у преломним историјским тренуцима, кад нас угрозе. Јединство када хвалимо успехе наших по свету

ДОК гледамо мечеве Новака Ђоковића, оплакујемо великог Бату Живојиновића, хорски хвалимо успехе наших младих талената широм света и поздрављамо шампионе са златним медаљама - сложни смо и уједињени као мало који народ. Тако, на први поглед, делује да нас окупља само оно у чему смо успешни и да у "озбиљнијим" областима у којима и немамо много успеха не постоји ништа што би нас ујединило. Али да то, ипак, није тако, тврде историчари, писци и социолози који, за "Новости", говоре о томе које идеје и вредности данас могу да уједине Србе. И поручују:
- Народи се увек уједињују око политичких идеја. То што их сада не видимо не значи да их неће бити са доласком неке нове генерације политичара и стварања нових идеолошко-политичких покрета.
Историчар Чедомир Антић убеђен је да би Србе могле да уједине претње нашем народу на Косову и Метохији, или у Републици Српској:
- Србе уједињује и хуманост према угроженом појединицу, обичаји, слава, заслужни Срби од физичара до тенисера... Јединство углавном показују у невољи и инат им је и мана и врлина. Ипак, мада су српске елите подељене, народ је на основној политичкој равни јединствен.
Да ће Србе окупити две теме - развој и излазак из неподношљивог социјално-економског амбијента и регионална безбедност и могућност отварања новог круга балканске кризе - сматра Душан Пророковић, стручњак за геополитику.
- Народи се увек уједињују против спољних непријатеља, ма шта се под тим подразумевало. Питање је само када ће и ко предводити тај процес - наглашава он.
Историчар Радош Љушић тврди да мерило народног јединства не би требало тражити на телевизијском екрану или биоскопском платну.
- Оно је негде другде - поручује Љушић. - За народно јединство и слогу потребно је бескрајно више - језик, традиција, култура, економија... Народно јединство и народна слога подразумевају одбрану од нас самих и окружујућих непријатеља или, што би било тачније - и једног и другог.
Љушић истиче да Срби, за разлику од Енглеза, још нису утврдили шта су њихове националне, културне и друге вредности.
- Кад се неко од српских интелектуалаца усуди да их представи свом народу, тек тада можемо поуздано одговорити на питање - шта Србе може да окупи - наглашава наш саговорник.
Социолог Љубиша Деспотовић сматра да питање јединства није питање народа него политичких и друштвених елита које треба да направе национални програм.
- Тај програм требало би да садржи пет тачака окупљања: демократија као систем политичког уређења, хришћански идентитет, породица као стуб друштва, развојна економија ослоњена на наше ресурсе и јасна геополитичка оријентација - уверен је Деспотовић.
ВРЕДИМО КАО ПОЈЕДИНЦИРАДОШ Љушић оцењује да Срби знају да раде на себи, као Ђоковић, али не умеју да раде као народ, због неслоге или дезинтегративних склоности:- Као појединци можда некада и нешто вредимо, као народ премало, баш зато што не умемо да сагледамо опште интересе, већ само појединачне. Кад будемо способни да ставимо опште интересе испред личних, можда ћемо постати сложан народ.
С друге стране, Срби слове за светске шампионе у неслози. На питање да ли је чувена српска неслога само фама која нас прати или је та тврдња тачна, Душан Пророковић одговара:
- У том погледу, Срби нису ни бољи ни гори од осталих. Где су победе ту је и јединство. Народи које захвати криза, који претрпе поразе, било војне или политичке, улазе у преиспитивања, траже политичке излазе, па је логично да долази до дебата, сукобљавања или неслоге. Криза рађа неслогу и у Немачкој, Француској, Аустрији...
Чедомир Антић наводи да је извесно да српски народ није интегрисан нити јединствен у мери у којој је то случај са развијеним европским нацијама, рецимо Французима или Немцима, што је, тврди, последица југословенства, комунизма и кризе током протеклих четврт века.
Суштинси несложни, каже Антић, били смо у Другом светском рату и једном делу деведесетих година.
Много више критике на рачун наше неслоге износи Радош Љушић.
- Ако у неслози нисмо први у свету, сигурно смо међу првим народима - истиче он. - Српска неслога постала је пословична, а то нимало није добро. Неспорно је да је она битна карактерна особина нашег народа, позната свим нашим суседима, који су умели да се њоме користе и у прошлости и у садашњости. Тешко је са сигурношћу рећи да ли је она последица нашег менталног склопа, нека врста проклетства, или је проистекла из наше трагичне повести. Опет, не би требало претеривати - ово јесте једна од слабости већине малих народа, који се међусобно понајвише разликују према прилагодљивости и степену трпељивости у односу на моћније народе.
Ипак, да знамо да будемо сложни када је најтеже показују примери које наши саговорници наводе, а односе се на преломне историјске тренутке - устанци, време Кримског рата у коме је Србија избегла да учествује, Царински рат, Анексиона криза, Први светски рат..

БЕЋКОВИЋ: САЧУВАТИ ЦРКВУ, САНУ, ЗВЕЗДУ...
НЕКАДА се говорило да се Срби окупљају око четири стуба - Цркве, САНУ, Црвене звезде и "политике". Прети ли опасност да се ове институције уруше и да ли оне и данас могу да нас уједине, питали смо академика Матију Бећковића:
- Већ деценијама се те четири институције расклимавају и понижавају и не само оне, него и све институције. Надајмо се да ће се зауставити њихово сурвавање и растакање, пре него што се нађемо на пепелу, а већ смо прилично нагарављени.
А шта још наш народ може да повеже?
- Можемо да се окупимо око неког ко не би лагао, ко би нам коначно рекао истину ма каква она била, да се с њом суочимо и да видимо шта да радимо. Добро би било да још мало сачекамо и да се не окупљамо, јер када год смо се окупљали, боље да нисмо.


У невољи сви Срби као један!

среда, 18. мај 2016.

Посмртни остаци кнеза Александра Карађорђевића допремљени су у среду у Србију из Париза...

Пилоти у почасној стражи. Д. МАТОВИЋ М. ЛУКОВИЋ | 18. мај 2016. 19:15 | Посмртни остаци кнеза Александра Kарађорђевића у среду из Париза допремљени у Србију. Ковчег донесен у Цркву Светог Ђорђа на Опленцу, у чијој ће порти племић у петак бити сахрањен
КНЕЗУ Александру Карађорђевићу, најстаријем сину кнеза Павла, испуниће се заветна жеља да почива у вољеној Шумадији. У Тополи, у порти Цркве Светог Ђорђа, где је пре осам година себи и својој супрузи наменио вечно боравиште. Ту, где почивају и његови славни преци.Посмртни остаци кнеза Александра Карађорђевића допремљени су у среду у Србију из Париза, где је провео последње године живота. Ковчег је накратко заустављен на аеродрому "Никола Тесла", потом је погребним возилом испраћен према Тополи. На последње путовање од аеродрома до Тополе пратили су га Срђан Станишић, председник Фондације кнеза Александра Карађорђевића и представници државног протокола.
- Памтићемо га као великог човека, нашег кнеза и нашег Шумадинца. Нека почива у миру, у својој отаџбини, својој Шумадији - говорили су у среду грађани Тополе о кнезу Александру, који ће сутра бити сахрањен.
Ковчег са кнезовим посмртним остацима у храм на Опленцу унели су представници задужбине Карађорђевића у Тополи, Владе Србије и Витешког реда змаја. Испред храма окупили су се грађани који су први стигли да одају пошту преминулом земљаку.
- То је наша дужност према великом човеку, српском племићу, нашем Шумадинцу - рекао нам је Александар Вулић.
Он додаје да многи у Тополи нису знали када ће тачно посмртни остаци племића стићи на Опленац, али очекује да ће данас велики број Шумадинаца доћи у Храм Светог Ђорђа да запале свеће и одају последњу пошту преминулом кнезу Александру.
ОПЕЛО ОД 10 ЧАСОВАСрђан Станишић каже да ће црквени обред, који ће служити владика шумадијски Јован, почети у 10.30 часова. Поред чланова породице Карађорђевић, сахрани ће присуствовати председник Србије Томислав Николић, представници дипломатског кора...
Током поподнева и вечери грађани су бдели поред одра, а данас ће у почасној стражи бити и пилоти Војске Србије. Сви који то буду желели моћи ће и данас да му одају почаст. Црква ће овим поводом бити отворена од осам до 21 сат.
- Место своје сахране у порти Цркве Светог Ђорђа на Опленцу одредио је он сам - прича нам Срђан Станишић. - За ту одлуку затражио је и добио благослов владике шумадијског Јована. О овој жељи обавештен је и патријарх српски господин Иринеј у два наврата.
Кнежева супруга - кнегиња Барбара од Лихтенштајна и његови синови данас ће стићи на Опленац. Долази и кнежева сестра, кнегиња Јелисавета Карађорђевић, престолонаслодник Александар Карађорђевић са породицом и чланови породице његове супруге. Најављен је и долазак председника Томислава Николића, председавајућег Одбором Задужбине краља Петра Првог која организује сахрану.
Уношење ковчега у храм
Син кнеза намесника Павла и кнегиње Олге Карађорђевић преминуо је у 92. години. Чукунунук вожда Карађорђа је потомак и руске царске лозе Романова, кнежевске лозе Демидова, као и грчких и данских краљева и кнежева. Према породичном правилнику краљевског дома, од 1930. године носио је титулу кнез од Југославије.
Школовао се у Итону. Учествовао је у Другом светском рату као пилот добровољац РАФ. Није скидао значку са крилима РАФ све док 2001. није добио српска којима их је заменио.
Био је потпредседник Управног одбора Западноевропске епархије СПЦ, обновитељ Витешког реда змаја и покровитељ Центра за истраживање православног монархизма.
Из првог брака са кнегињом Маријом Пијом од Савоје има синове Димитрија, Михајла, Сергеја, и Јелену. Из другог брака са кнегињом Барбаром од Лихтенштајна има сина Душана.
ТОПОЛА ИЗ ВАЗДУХАКНЕЗ Александар је обожавао авионе. Летео је и на ловцу "спитфајер". Када је 2000. дошао у Србију, за њега је организован лет из Батајнице авионом Г-4. Желео је да из ваздуха види Шумадију, Крагујевац, Тополу...
Када је говорио о себи, увек је инсистирао да је Шумадинац и пилот, па тек онда кнез. Најзначајнија личност његовог детињства био је његов стриц краљ Александар Ујединитељ.
Кнез Александар ће остати запамћен по томе што је бранио историјску улоги свога оца кнеза Павла и његов покушај да поштеди Србију од трагедије Другог светског рата. Пажњу српске јавности посебно је привукао 1999. године када је српском народу упутио извињење због учешћа породице Карађорђевић у стварању Југославије, сматрајући Југославију трагичном грешком.
Остало је упамћено да се јавно противио једнострано проглашеној независности Косова а оштро је критиковао и НАТО акцију против Србије.
ПРАВИ КНЕЗ
Откад је након 2000. добио српска документа, кнез Александар често је долазио у Србију. И од тог доласка до саме смрти инсистирао је на помирењу и сабрању српског народа.
- Био је отмен, прави кнез, али и изузетно непосредан човек. Руковао се с људима на улици, разговарао са сељацима на пијаци. Пропутовао је нашу земљу уздуж и попреко - каже Срђан Станишић.