...

...
ПОРТАЛ "САЗВЕЖЂЕ З"

Translate

Укупно приказа странице

среда, 27. децембар 2017.

Милан Брдар ''ОКУПАЦИЈА ЈЕ НАПЛАТА АМЕРИЧКИХ ИНВЕСТИЦИЈА БРОЗУ'' (7526. ...

SRBIJA JE OKUPIRANA!!!

уторак, 5. децембар 2017.

Гнев Србије 05.12.2017.

недеља, 26. новембар 2017.

субота, 25. новембар 2017.

Zapisi sa Javora - 1. deo

Људи говоре

Емисија РТС-а: Људи говоре, снимљена 1990. године. Снимана у селу Солотуша код Бајине Баште.

недеља, 12. новембар 2017.

субота, 4. новембар 2017.

BOJNIK Druga strana Srbije

LAZAREV KANjON - ISPRIČAĆU VAM SVE!

Не, није несавладив, али вам се неће нудити; ни екстреман да у њему
можете вежбати своју техничку оспособљеност; нити ће вам се лако
отворити кријући бројне препреке, па ипак није ни полигон за утврђивање
кондиције. Па у чему је онда чар? У њему самом таквом какав јесте, на
месту где је настајао и начину како се то одвијало. Оно што данас
видимо, само су трагови сила које су га стварале, а оне и данас живо
говоре кроз стене и несташне воде тајновитих токова...
Има и већих, и дубљих, и екстремнијих...али само је један ЛАЗАРЕВ КАЊОН.
А оно што њега чини лепим, помера појмове те категорије, јер је пред
вама лепота, која није једноставна и кокетна, већ сага о природном
стварању, која задивљује и посматрача оставља без речи; лепота коју
најпре морате открити, докучити, дорасти јој...И што сте дубље у њему,
то је он дубље у вама.
Ушушкан дивљом природом са свих страна, Лазарев кањон је савршен предео
за најинтимнији додир с природом и сопственим бићем и то је ОНО чиме
почиње да вас плени, али и не пушта из свог загрљаја. Даље вас воде
осећања, јер ћете му се стално враћати, а он ће вам се све више
отварати, док најзад не схватите да сте на неки чудан начин ту сигурни,
да вам припадају те сурове, а лепе стене, баш колико и ви њима.

KAUP: Kanjonče bombonče!

Пре него се улије у Сврљишки Тимок, у пределу Нишевачке клисуре, река
Белица пролази пад дуж неких 350 m, захваљујући чему су на том потезу
прелепи призори углачаних лонаца (котлова) и мноштва слапова. И како да
га човек не назове бомбончићем, када на тако малом растојању види толико
лепоте?!

Lepsa strana Srbije -Opstina Priboj

понедељак, 30. октобар 2017.

Lepša Strana Srbije - Knić

среда, 9. август 2017.

MOST PREDAKA I POTOMAKA 2016 MELNICA

недеља, 6. август 2017.

ДОЛАЗАК СВЕТОГА КРАЉА НЕМАЊИЋА

Proročanstva Svetog Serafima Sarovskog o budućnosti Rusije i sveta

Proročki znaci ~ jul 2017

RTV Zvižd Kučevo - Obavestenje Poplava Kucevo 2014

CRNA SVADBA -Običaji Zvižda i Homolja

LITIJA - Običaji Zvižda i Homolja

четвртак, 3. август 2017.

SRBSKA BAJKA: "Srebrni car"



Објављено је 28.09.2013.
Прича преузета из књиге «Легенде из наших крајева» Мирка Милојковића, штампане у Београду 1985.г., издање Српске књижевне задруге.. Причу је аутору књиге испричао Младен Владимировић из Пожаревца

Starica Rahima Adrovic - 102 godine

EMISIJA - TAKO JE TO NEKAD BILO, neponovljive Pešterske priče

Ispraćaj Aidin 06.10.2012. Bošnjački običaji

BAJRAMSKI OBIČAJI - Hasan Keranović

Sjenica 1979 - iz Naših Krajeva - Pešterska Visoravan



Објављено је 06.06.2016.
Prelijep video Pesterske visoravni iz sjenice iz 1979 godine ...

Ко бира кретене на власти? 29.07.2017.



Објављено је 29.07.2017.
Емисија ,,Ослобађање историје''.
Гост: Мила Алечковић.
Аутор и водитељ: Весна Пешић.

Matija Bećković - Hitler je ucenio glavu Draže Mihailovića! (17.07.2015)



Објављено је 30.07.2015.
Molimo Vas da podržite naš rad, tako što ćete se prijaviti za primanje obaveštenja o snimcima koje objavljujemo. [subscribe]
To možete učiniti klikom na sledeći link:: http://www.youtube.com/subscription_c...

Matija Beckovic 1991 - Zlatni krst kneza Lazara (nagrada) Gracanica



Објављено је 05.12.2011.
"Mi nismo sacuvali Kosovo, nego je Kosovo sacuvalo nas"
Matija Beckovic - Zlatni krst kneza Lazara knjizevna nagrada
Vidovdansko pesnicko pricesce 1991. Vidovdan - Gracanica

среда, 17. мај 2017.

среда, 26. април 2017.

Sprovod pokojnika u vlaškom selu Leskovo (Gornji Pek, Srbija)



Отпремљено је 21.03.2009.
Detalji sa sprovoda pokojnika u vlaškom selu Leskovo u Gornjem Peku (opština Majdanpek, istočna Strbija). U posmrtnoj povorci sačuvan je arhaičan redosled sakralnih objekata. Na čelo sprovoda je krst, zatim šljva okićena darovima za grobare i druge ljude koji su pomagali pri sahrani. Iza šljive su "procapi", leskovi štapovi raspolućeni pri vrhu i okićeni cvećem koje su učesnici sahrane doneli pokojniku, s molbom da ga on podeli njihovim umrlim rođacima, koji pokojnika željno očekuju na onom svetu, između ostalog i zato što im on donosi darove. Iza "procapa" idu "suze", novina uvedena poslednjih godina, kao zamena za ranije vence koje je crkva zabranila. Slede muzičari koji sviraju sve vreme dok sprovod prevali put od kuće pokojnika, do seoskog groblja. Muzičari sviraju melodije koje se zovu "kînćiśe đi dor" ("tužne pesme"). Iza muzičara ide pravoslavni sveštenik, za njim vozilo sa telom pokojnika, iza koga ide najbliža rodbina. Rodbini se pridružuju starije žene koje pokojnika tokom celog sprovoda prate pesmom. Ovom pesmom pokojnik se priprema za putivanje na »onaj svet«, objašnjava mu se šta ga sve čeka na tom putu, kuda treba da ide da ne bi zalutao, i ko ga sve od rodbine tamo već čeka! Pokojnik je Nikola Marković, dugogodišnji seoski šumar, a materijal je snimio i uredio etnolog Paun Es Durlić, kustos Muzeja u Majdnapeku, u okviru projekta »Vlaški obredni hleb i pomane«, koji jednim delom finansira Vlaški nacionalni Savet.

Pomana u Zlotu I deo

уторак, 11. април 2017.

Čudesna Kopriva (Wonderful Stinging Nettle)

петак, 17. март 2017.

Песму бих од ганућа запевао пролећу..../ Момчило Настасијевић

Земља, снимљено у Звижду, почетком марта 2017. Заветина


Песму бих од ганућа запевао пролећу. Али не кад руде јагоде и ори од прижељкивања лугом. Гане ме оно рано, кад се стрњике пале и замирише буновна иза сна земља. Буди се мајка, на каћунке и висибабе и јагорчевине избија зимски сан. Слабачко је, до суза гане прво цвеће.
А од копитњака и љубичица тамно је и слано, до утробе зажижи. Будна је мајка, првим то млазем бризнула. Радујте се, смерне, бледи од љубави младићи, мирис је ово и на вашу тајну, дознаће вас драго!

Тад и убоги ослушкују: спужеви мигоље да изиђу, коприва ниче, чедна још, њима за јело.
Тихо се размиле рудинама. По крпу или џаче понело све живо да бере. Сад може по амбарима трунути жито. Чувајте за ђавола кључеве, никле су божје коприве; и где зачепрка, силесију спужева набраће ко је гладан.
За убоге је опет настао Бог.
А већ пупе врбе за врбицу, и стоји блека јагањаца. (За Бога неће их пре Ђурђева дне окусити, заносило би укусом на њихову рођену децу, Али тек, шале ради, опипају око репа гдекоје умиљато.)
Сетно је  одонуд Рујна,  иде Благи.  Појавиће се за дан-два, блед на магарцу. Од његових очију је, те пупи благост на врбе, и сва деца нећ унапред имају по ново рухо и звонце.
Али се не појави, жао му Миланчета. Њему  прикрпи мајка старо, а ми сви у новом. Мимо децу издвоји се, блед и он, и нико не гледа га. Брига их за Миланчета кад иде Бог.
А ја мислим, само би се њему показао, бледи бледом. Јер на повратку светла нека туга ронила би му из очију; и његово осана изнад свих гласова и звонаца разлегало се, и врба му путем цветала у руци.
Довека је после, мада космат и снажан, остао Миланче. И увек се смешио на јагањце и децу.
                          ____
А од ђурђевске водице на онамо све гушће буде у пијанство.
Исполин у заносу, син ја, невесту љубљах у мајци, долине њене и воде и сомотли горе милујући до беса. Бледог од махнитости виђале ме; слабачке осетив се за моју жудњу, бежећи ме звале. Стене је, не бокове жена миловала моја рука.
Па и да застрани срце и прогнају ме људи, ти си ми прибежиште, мајко. Јер нема трулежи, да из ње не зачедиш мирисни цвет за нова пијанства.

Поводањ буде, и попуцају уставе.
Шта је очева строгост, шта мајчино јогунство. Залуд је иза девет брава недирнуту чувате, наћи ће себи љубав пута.
Отешња од силине срцима, повија се јаргован под цветом, пупи ружа. Свиснуће без љубави Младо.

        ___

         = извор:  САБРАНА ДЕЛА МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА У РЕДАКЦИЈИ НОВИЦЕ ПЕТКОВИЋА. Књ трећа: Проза. - одломак из прозе  "Година". -  Дечје новине - СКЗ, 1991, стр. 305 - 307

понедељак, 16. јануар 2017.

Занимљивости из апатинско- сомборског АЛМАНАХА за 2006. и 2007. годину



УТВРЂЕН ДАТУМ КРАЈА СВЕТА

Група европских геолога и палеонтолога утврдила је тачан датум
смака света и тог дана са лица Земље нестаће и последњи човек. То
ће се догодити за више од два милиона година, или сасвим прецизно
31 . октобра 2.252 .006. године. Тога дана када се у неким деловима
света обележава Дан вештица, наступиће ново ледено доба које ће
уништити сав живот на Земљи.
До тог датума научници су дошли анализирањем фосила из
централне Шпаније. Утврдили су да сисари имају „просечан век
трајања“ од 2,5 милиона година, а како је познато да модерни човек
постоји већ 25 0.000 година закључили су да му је преостало још
нешто више од два милиона година живота. (ФОНЕТ)

ИМА ИХ ТРИДЕСЕТ ТРИ

Дунав постаје спајањем двеју шварцвалдских речица, леве
саставнице Бригаха (42 ,7 км) и десне Брегеа (47,6 км). Оне се састају
код града Донауешингена на 678 м надморске висине, одакле теку
под називом Дунав до делтастог ушћа у Црно море. Укупна дужина
Дунава износи 2783,4 км, а са Брегеом 2831 км. Иако је у Европи
после Волге највећа река, у свету постоје 33 реке дуже од Дунава. То
су (дужина у км): Амазон са Укајали 7.025 км (са Марањоном 6.771
км), Нил са Кагером 6.671, Мисисипи са Мисуријем 6.42 0, Јанкце
6.300, Парана са Рио Гранде 5.610, Макензи са Атабаском 5.572,
Хоангхо 5.464, Об са Иртишом 5.41 0, Јенисеј са Ангаром и Селенгом
5.060, Мисури 4.740, Конго са Чамбеши 4.700, Меконг 4.500, Амур
са Аргуњом 4.444 , Лена 4.400, Иртиш 4.24 8, Нигер 4.160, Мисисипи
3.950, Мари са Дарлингом 3.750, Јукон 3.700, Волга 3.531 (пре
изградње вештачких језера 4.688), Св. Лоренца од извора Сан Луј
3.35 0, Журуа 3.283, Шат ел Араб са Еуфратом 3.260, Мадеира 3.23 0,
Пурус 3.200, Салуен 3.200, Инд 3.180, Рио Гранде дел Норте 3.033 ,
Сир Дарја са Нарином 3.019, Доња Тунгуска 2.989, Брамапутра 2.900,
Токантинс 2.850 и Сао Франциско 2.800, а после свих њих следи 34 .
Дунав. По подацима америчког Nаtional geographic Society Амазон
је дугачак 7.025 км, док Instittuto de investigaciones sobre la Amazania
Peruana прихвата за дужину ове огромне реке 6.885 км, што је 14 0 км
краће од америчких података.

Уредник Благоје Свркота


Пајо Ј. Кораћ
САГА О ХРАСТУ
Широк и моћан, висок и горд стоји храст
Стари. Усправан и сам, дебели див. Сам без
Игде иједног брата, сам и свој, зелен и црн.
Никога се не плаши и нико му не смета.
Својом крошњом неда јови и црвеном глогу
Да га надвисе и чува их од сунца и воде, од
Ветра и града. Зна да су поред њега. Ту,
Близу врбе које му прилазе као деца млеку,
Тужне што су танане и мале наспрам моћног
Дива. А он, горд и смео њише својом круном
И носи сунце са собом. Месец му прилази тихо
Као жути ђердан, а у крошњи црне дупље
Мудри ћук ћућуриче. Тишина је. Мир.

Специјалитети
ТАСИН ПАПРИКАШ
Припреми месо од једног мочинга. Очисти га од дебелих опни.
Жилу на крају исеци, али не бацај него је кувај са месом и
кад буде готово извади заједно са коском. Када си припремио месо
које си исецкао на комаде величине 2-2,5 цм, припреми лук и то
пун дубок тањир са малим брежуљком. Динстај лук док не омекша
са мало уља. Кад је лук омекшао, стави месо и посоли га по укусу.
Динстај све заједно док сок који пусти месо не покрије само месо.
Тада додај паприку и бибер. Паприке једну супену кашику пуну,
а бибера малу кашикицу пуну равно. Још мало динстај. Онда додај
вреле воде и то да вода буде 2-3 цм изнад меса. Кад прокључа додај
кашикицу зачина, кашикицу сенфа, кашикицу шећера и пола
кашикице оригана. Кувај на малом кључу 2 сата. Пре него што буде
готов, види да ли желиш да имаш ређи или гушћи и то пола сата пре
завршетка и тада додај мало вреле воде. Ми га једемо са резанцима
које купујемо (замрзнуте) у рибарници.
Записао за „Алманах“ 1. марта 2005.
познати сомборски глумац и
филмофил Марко М. Тасић (1927-2006)


БАЧКИ КУЛЕН
За квалитетан кулен потребно је:
- 10 кг млевеног свињског меса без масноће
- 200 гр соли
- 200 гр слатке паприке
- 50 гр љуте паприке
- 30 – 50 гр млевеног бибера
Со и зачине потребно је добро измешати са млевеним месом.
Добијена смеша се пуни у природна говеђа црева, која након пуњења
везујемо на оба краја.
Димљење мора бити са што мање ватре и топлоте, те је у ту сврху
најбоље користити букову пиљевину. Што је дим хладнији добићете
трајнији производ.
Димљење вршити 3-4 дана по неколико сати. Након тога долази
процес сушења који треба да траје најмање 90 дана на хладном
промајном месту.
На овај начин добили сте кулен који може да стоји у остави, а да
се не поквари и не изгуби на квалитету месецима , па и годинама.
Ово задње није проверено, јер разна славља и дружења јесу прави
повод да га потрошите.
Сава Мрђеновић

У ВИНУ ЈЕ ИСТИНА
Умерено пијење и црног и белог вина благотворно делује на
организам.
- Чаше за вино морају бити танке и безбојне, да би показале боју
вина.
- За вина треба избегавати сувише отворене чаше, тј. странице
чаша треба да су благо увијене ка унутра и да омогуће концентрацију
ароме на врху.
- Чаше се држе за ножицу или дршку да вино не грејемо и да
повећамо визуелни утисак његове бистрине и боје.
- Шампањце и слатка вина служити између 6 и 8 степени Ц.
- Розе и слатка вина благо расхладити од 8 до 12 степени.
- Црна лагана вина сервирати од 12 до 14 степени.
- Пуна црвена вина се служе између 15 и 18 степени.
- Боју вина, бистрину и густину, тј. винске сузе обухватамо
погледом.
- При ручку су најбоља три напитка вина: за здравље, за весеље
и за уживање.
Миле Буловић__



Сто шездесет година од Вуковог Новог завjета,
Његошевог Горског вијенца,
Песама Бранка Радичевића
и Рата за српски језик и правопис Ђуре Даничића
А Л М А Н А Х за 2006. И 2007.
ДЕСЕТА ГОДИНА. - Сомбор Апатин 2007, стр. 321-322 , 324-325.

понедељак, 9. јануар 2017.

СВЕ ПО СПИСКУ

Куну сваког и све редом Софија БАБОВИЋ | 09. јануар 2017. 08:01 | Писац Милош Милошевић Шика сакупио 2.888 клетви из трстеничког краја и објавио их у књизи. Проклињемо и даље са жаром, оца и мајку, и Мурту и Курту...

“ДАБОДА и на Божић јео клот пасуљ”, гласи једна од 2.888 клетви, које је неуморни драмски писац Милош Милошевић, из Трстеника, успео да сакупи и објави у најновијој књизи. На прикупљању грађе за необично штиво “Дабода - клетве трстеничког краја”, овај популарни дечји писац и сатиричар предано је радио годинама.


Јер, клетва у Срба стара је колико и сам народ, а можда му старина потиче и пре него да је комшија набавио краву. Куне наш народ одувек и свуда, али је специфичност трстеничког проклињања, можда, највише у колоритном изговору “дабода” (дабо`да, тј. да Бог да) и синтакси, која садржи популарну спону “ки”, односно “као”.

Тако је обичај да се крај Западне Мораве у љутњи и бесу “поздрављају” речима “Спарушио се, дабода, ки незаливена перуника”, или клетвом “Сачувао те Бог, ки јаје с тавана”, а можда се некоме и “пожели” да “Ради ки кувар, а умре од глади, дабода”, те да га “Огњена Марија пече ки прасе на ражњу” или да му “Срце стане ки ненавијен будилник, дабода”...

- Мислим да кунемо и даље, и то са жаром, као и пре седам векова, и дуже. Кунемо и оца и мајку, и зета и снајку, и сина и ћерку, Мурту и Курту, и власт и опозицију, њихове и наше, Америку и Русију, и ником не остајемо дужни - казује Милошевић.

Интересовање за нову Милошевићеву књигу је изузетно, иако промоције још није било. За овај бисер фолклористике једнако се занимају читаоци и проучаваоци народног старалаштва, а рецензенти, попут истакнутих стручњака проф. др Миливоја Р. Јовановића и др проф. Владимира Вукомановића Растегорца, Милошевићево издање читалаштву радо препоручују. Аутор отуда већ размишља о другом издању.


НАЈЧИТАНИЈИ
МИЛОШ Милошевић објавио је недавно и поему “Покорно јављам - небески рапорти”, а његово дело “Ки - лексикон народних поређења трстеничког краја” једно је од најчитанијих издања годинама. Овај награђивани аутор, иначе пасионирани фотограф, објавио је на десетине драма, збирки песама, позоришних игара и игроказа за децу, заступљен је у бројним антологијама и зборницима.
Истраживање клетви, насталих у давна времена када се веровало у магичну моћ речи, по правилу уз какву освету, за нашег саговорника је почело још од детињства.

- Да их записујем, почео сам у последњих десет година, али нисам их том приликом раздвајао на традиционалне и модерне, озбиљне и духовите, већ сам одлучио да у мом “споменару клетви трстеничког краја” све оне нађу своје место - каже, за “Новости”, Милош Милошевић Шика. - Наравно, свестан сам и чињенице да велики број њих има и у другим крајевима Србије, само у измењеном облику. Но, ипак сам их све сместио између ових корица, а чуо сам их у трстеничком крају. Једино што сам радио на њима, то је да фуснотама објасним клетве, локализме, топониме и сл.

Као и свуда, закључује Милошевић, и у трстеничкој средини најтеже падају породичне клетве, али и оне које “баци” родитељ, девојка, сестра. У духовитом предговору књиге, аутор сатирично одсликава наш менталитет:

- Кажу да српска клетва важи до шестог колена и тек седмо колено не осећа последице. Ко да чека толико, слатки брате? - бележи трстенички хумориста.

Милош Милошевић

СВЕ ПО СПИСКУ

СВЕ су клетве у књизи поређане по азбучном реду, јер “ми кад псујемо и кунемо, идемо од А до Ш, односно све по реду и све по списку”. Најчешће су “личне” клетве, из којих сазнајемо да се у Трстенику газда куне речима: “Газдовао само на гробљу, дабода”, неверан супруг: “Врат поломио кад код ње одлази, дабода”, “Ишчашио ногу кад њојзин праг прескочио” и у нешто модернијој верзији “Извисио код ње, ки плакати од прошлих избора”. А “Згрчио се ки конопац у џаку, дабода”, “Извечео, дабода, ки сирће у отворенем балону”, “Изгорео, дабода, ки лицна”, само су неке од оних блажих клетви, које Трстеничани непријатељу умеју да “пожеле”.

Куну сваког и све редом

КОМПЛЕТАРИУМ

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"