...

Translate

Укупно приказа странице

ПРЕТПЛАТА на ЧЕТИРИ ЕЛЕКТРОНСКА ИЗДАЊ

ПРЕТПЛАТА на ЧЕТИРИ ЕЛЕКТРОНСКА ИЗДАЊ
на четири године, веома повољно

Пишу нам...

...
...
Пишу нам, понајвише, читаоци НОВИБУСУРА, односно СПЕКТРА, из разних наших крајева, понешто од тога публикујемо на страницама "СПЕКТРА", не све. Понекад објављујемо и писма оних читалаца који често нису у праву, него су дирнути или повређени на неки начин. Но, откако је "СПЕКТАР", односно НОВИБУСУР постао електронски лист позваних и претплаћених читалаца, тамо нека писма не можемо објавити из прозаичног разлога: прво, зато што аутори тих писама не би могли да виде да су објављена њихова писма, јер нису ни позвани, ни претплатници. Зато смо одлучили да овде публикујемо понешто од онога што нам пишу сасвим незнани нам читаоци из наших крајева, који могу да приступе слободно овој локацији. споменута писма ми је проследио Иван Шишман, који их је добио, али су у суштини била упућена редакцији "Сазвежђа З". За почетак...


..

7. јул 2017.
Милка Стефановић Мими /Београд/

ПРЕПОРОДИТЕ ПЕСМУ

Песмо, ти хоћеш у облаке
а огњице ти остале без сјаја.
Чудном мером често просуђена
и песничким грехом наружена
на твом лицу краљевском
празнина је заданила.

На покровцу ти празно семе
са дна сабира строфе око врата
и свети песнички засун подиже,
да ниске страсти закораче
уз тебе и твој жар и јад
у "Велика песничка кола".

Немоћна драгано славног гласа
за срце пером прикована,
данас си слуга путу
робе у опни без свиленог сјаја.
На постељи црвоточној
чекаш своје плаћено зрење.

Преображена у сенку наше буђи
ко ће да те препороди?
Црн ти је образ и перо црно
док се у победи побеђена сливаш.
Пред Дамаскиновом руком си се обрукала,             
док грех песнички ка Голготи носиш.



                                                              * * *
..

8. јул 2017.

 Поштовани СПЕКТРОВЦИ, пратим већ дуже ваш културолошки поход у овај наш све више отуђени и отупљени свет. Ваше секвенце са извора су прави бисери на ниски аутохтоних украса. 
Жалите се на мраве у вашим трешњама. Не, они су само дошли по своје. Мрав је племенита и вредна живуљка под овим небеским шаром. Вредни су и организовани. Сваки зна, баш као и пчеле у кошници, шта му је посао. Да прикупља храну и носи у заједничке одаје да храни младе. Уредни су, прави чистунци. Да ли сте икад видели мраве да се завлаче у измет или у некакав смрдљиви брлог? 
Много су опаснији и у сваком смислу прљавији они други "мрави" који нас глођу, пљачкају и загађују наш ментални склоп. Понижавају ову нашу (за часну већину)  једину отаџбину. Они отаџбину искоришћавају и понижавају, а домовину имају посвуда, зависи где су преселили плен. Нас третирају као менталне идиоте; за њих ми немамо ни интелигенцију ни самосвест.
Али, оставимо ту врсту "мрава", покварићемо ово поподне. Јесте врело, али је заиста могуће да летњи дани буду врели. 
Да се позабавимо вашом трешњовачом.  Алкохол ми је ужа професионална специјалност. То сам специјализовао на факултету. Писање књига, приповедака и романа је само моја љубав још из далеких младих дана. И кад ме питају шта сам по професији, ја одговарам да сам професионални алкохоличар. Тада ме они без смисла за хумор загледају у жељи да виде да ли ми је нос довољно црвен. Да оставимо уску професионалну причу о пићима. Примећујем да сте направили пиће по једноставној традиционалној технологији. Пошто вас већ дуже време "читам", као људи из народа и за народ направили сте пиће на једноставан изворни начин.
Иако професионално поткован, за своју душу и породицу и сам правим вишњевачу на сличан начин. Купим или уберем своје вишње у пуном зрењу и потопим у добру препеченицу или лозовачу. Додам мало шећера да пиће добије ликерасту ноту и све оставим да стоји. Повремено истумбам балон да се раствори шећер и поспеши екстракција боје, ароме, укуса и природног шећера из вишања. После 2-3 месеца кроз цедило источим сада већ готово пиће. И тада приметим нешто за шта немам објашњење.
У вишње које нису прскане уселио се црв. Њега не видимо, сем кад бисмо пажљиво отворили плод и обавезно око коштице видели мале беле црве. За неке је то одлична храна јер су пуни корисних беланчевина. За неке, али не и за нас. При цеђењу сада већ формираног пића (вишњевог аперитива) са лепом црвеном  бојом, аромом и укусом на мрежи сита остане прилична количина црва. Загонетка је: откуд црви ван вишњевог плода где су живели и уживали у садржају плода? Кад смо потопили вишње у ракију, алкохол је путем осмозе продро у плод. Та јачина је убиствена за нежног црва. Он би требало моментално да угине још у плоду. Како је онда могао да изађе ван и да плива "леђно" у пићу?
Поздрав у ово осмојулско поподне. Примећујем да се са запада  гомилају тамни облаци. Као и увек, невоље нам долазе отуда.

Милун Мића Бабић  
ЛеЗ 0012387  


..

Нема коментара:

КОМПЛЕТАРИУМ

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"