СРОДНЕ ВЕСТИ

          БЕСПРАВНА градња објеката, неадекватно успостављена комунална инфраструктура, дивље депоније, прекомеран саобраћај, аерозагађење, бука... Ово су, како је "Новостима" потврђено у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, најчешћи проблеми уочени вишегодишњим праћењем стања природних вредности, животне средине и људских активности у свих пет националних паркова Србије - "Фрушкој гори", "Ђердапу", "Копаонику", "Тари" и "Шар-планини".
          Због потребе да се на прецизнији начин одреде границе и режими заштите, развој и управљање, правила понашања, политика одрживог развоја, финансирање, као и улога и учешће становништва и јавности у
          функционисању националних паркова, у октобру 2015. године донет је нов Закон о националним парковима. Али, стање на терену и даље - забрињава!
          Чак и "обични" туристички обилазак националних паркова и других заштићених подручја природе показује колике су размере људског злочина над природом. Сви проблеми и непоштовање законских одредаба лако се уочавају. Око одмах "боду" многобројни бесправни објекти односно викендице подигнуте често на најбајковитијим и најлепшим местима. Покушаји њиховог рушења у прошлости су више изгледали као "много буке ни око чега", него као озбиљна борба са "завером против природе". Врло видљиве су депоније, не само на копну, него и на свим водотоковима. У парковима, такође, постоји и много насељених места чији се становници, углавном, баве пољопривредом, туризмом и шумарством. Управе националних паркова, по предвиђеним прописима, становништву дозвољавају бављење неким привредним активностима, али, на пример, приметно десетковане шуме и много пилана, "сугеришу" да је много оних који мешетаре и раде мимо закона. Осим тога, у овим заштићеним природним добрима много је и катастарских парцела које су у приватном власништву, што захтева обазрив начин комуникације са локалним становништвом.
          - За праћење стања на подручју националних паркова задужено је пет јавних предузећа, која су и основана ради њиховог чувања и управљања овим заштићеним природним добрима - објашњавају у Министарству пољопривреде и заштите животне средине. - Заштиту, односно чување подручја и унутрашњи ред у националним парковима спроводе службе чувара заштићеног подручја. Они редовно контролишу све активности у националним парковима и одржавају ред у њима. Контролишу, такође, бесправну градњу и управљање комуналним отпадом. Много активности службе чувара заштићеног подручја односи се и на утврђивање стања грађевинских објеката за потребе примене одлуке о накнадамa, као и за послове водича током различитих посета, истраживања и презентација ових подручја.
          Новим Законом о националним парковима, из 2015. године, тврде у Министарству, постигнуто је компетентније и успешније препознавање, идентификација, очување и одрживо коришћење природних ресурса. Истовремено су, кажу, ојачали и друштвени консензус и ширење свести у вези јавног интереса заштите природе и одрживог социо-економског развоја у националним парковима.
          - Када је реч о заштићеним подручјима на територији Републике Србије, па и националним парковима, посебна пажња се поклања планском, систематском и континуираном праћењу стања природе, односно делова биолошке, геолошке и предеоне разноврсности - кажу у надлежном Министарству. - У складу са Законом о заштити природе, свако јавно предузеће које управља националним парком дужно је да води евиденцију о природним вредностима и да податке доставља Заводу за заштиту природе, као стручној кући. 
          ИЗУЗЕТАН ПРИРОДНИ ЗНАЧАЈ
          НАЦИОНАЛНИ паркови су заштићена подручја од изузетног природног, али и културно-историјског значаја и подразумевају један од највиших облика заштите животне средине. У Србији их има пет - "Фрушка гора", "Ђердап", "Тара", "Копаоник" и "Шар-планина". Због својих вредности они, данас, надилазе границе Србије и укључени су у Европску федерацију националних паркова - EUROPARC.
          КАЗНЕ
          * С ОБЗИРОМ на то да национални парк чини више природних екосистема са истакнутим вредностима биодиверзитета, геодиверзитета и културног наслеђа, одредбама Закона о заштити природе предвиђене су и високе казне за кршење прописа.
          * ПРЕДУЗЕЋА, тако, плаћају од 500.000 до два милиона динара, а одговорна лица у предузећу од 250.000 до 500.000 динара.
          * ГРАЂАНИ, пак, могу бити кажњени од 25.000 до 150.000 динара или казном затвора до 30 дана.