Translate

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

петак, 04. март 2016.

"Шанко си Бонка залиби"

"Шанко си Бонка залиби"
Трибина "Шанко си Бонка залиби" одржаће се у Завичајном кутку Матичне библиотеке "Светозар Марковић" у четвртак, 18. фебруара од 18 часова. На трибини ће говорити новинар - истраживач Ирена Јовић Станојевић, стихове ће говорити Саша Стојчић уз виолинску пратњу Вање Голубовић.
Александар Дишковић Шанко био је Јерменин чија се породица доселила у Велики Извор, из кога се Шанко касније преселио у Зајечар. Бонка је била прелепа девојка из зајечарске богате фамилије.
Бонка и Шанко су се срели и заволели. Били су врло млади. Тајно су се састајали испод шам-дуда, кријући љубав од њених родитеља. Трагичне приче и још лепше песме спеване о њој не би било да Шанко није морао убрзо да оде у рат (српско-турски рат 1876-78). Три године је Шанко служио српског краља. Три године Бонку није видео.
Из рата се вратио баш на Бонкину свадбу. Њени родитељи су је удали за богатог трговца из Неготина. Јер, како су говорили – пара на пару иде! Бонка је желела да јој на свадби свира Шанко, и нико други. Прича каже да је Шанко свирао, а Бонка коло водила и док се он са својом виолином над њу надносио, успела да му дошапне да дође код ње у собу. Обоје су се искрали са свадбе и у соби је Бонка од Шанка затражила да је убије, јер она неће другог осим њега. Шанко је, наводно, извадио нож и убо је њим у срце. Затим је покушао да убије и себе, али није успео, јер је настала општа пометња. Шанко је искочио кроз прозор и покушао да побегне. Ухватили су га жандарми и Шанко је осуђен на 20 година робије.

Шанко на робији у Пожаревцу, у чамотињи, испева песму о својој и Бонкиној судбини. Песма је била толико лепа, а и сам Шанко ју је увек плачући певао, да је дирала у срце сваког ко би је чуо. Кроз песму, Шанко је говорио праву истину – да му је Бонка отргла нож и сама га себи зарила у срце!
Легенда каже да је Шанка у пожаревачком казамату чуо краљ Милан када је долазио у редован обилазак затвора, како у ћелији свира дирљиву мелодију. Шанка су довели пред краља и он му је одсвирао своју баладу "Шанко си Бонка залиби" - о трагичној љубави њега и спрпске Кармен – прелепе Бонке, коју је спевао у затвору. Када је чуо ову трагичну причу, кроз песму испричану, краљ је помиловао Шанка.
По повратку у Зајечар, Шанко је прво отишао на гроб код своје Бонке и положио букет црвених ружа. Након тога дуго је тумарао градом. Касније се латио ћеманета (виолине) и почео да пева. Тадашњи зајечарски богаташи хтели су једино Шанка да слушају. Прича се да су са њим улазили у кафану, замандарили врата и по неколико дана лумповали уз Шанково ћемане. Остало је забележено да је Шанко свирао судијама Преког суда, који су у Зајечару судиле учеснике Тимочке буне.
Драгутин Илић који је био деловођа Преког суда, записао је да је Шанко тада први пут певао, "роман о себи и Бонки", песму "Шанко си Бонка залиби". Епилог приче о Бонки и Шанку, је да се Шанко под старе дане оженио и имао четворо деце. Његови потомци и данас живе у Зајечару. Шанко је умро у дубокој старости, у годинама пре Другог светског рата.
       = извор ZA medija


Нема коментара: