Куну сваког и све редом Софија БАБОВИЋ | 09. јануар 2017. 08:01 | Писац Милош Милошевић Шика сакупио 2.888 клетви из трстеничког краја и објавио их у књизи. Проклињемо и даље са жаром, оца и мајку, и Мурту и Курту...
“ДАБОДА и на Божић јео клот пасуљ”, гласи једна од 2.888 клетви, које је неуморни драмски писац Милош Милошевић, из Трстеника, успео да сакупи и објави у најновијој књизи. На прикупљању грађе за необично штиво “Дабода - клетве трстеничког краја”, овај популарни дечји писац и сатиричар предано је радио годинама.
Јер, клетва у Срба стара је колико и сам народ, а можда му старина потиче и пре него да је комшија набавио краву. Куне наш народ одувек и свуда, али је специфичност трстеничког проклињања, можда, највише у колоритном изговору “дабода” (дабо`да, тј. да Бог да) и синтакси, која садржи популарну спону “ки”, односно “као”.
Тако је обичај да се крај Западне Мораве у љутњи и бесу “поздрављају” речима “Спарушио се, дабода, ки незаливена перуника”, или клетвом “Сачувао те Бог, ки јаје с тавана”, а можда се некоме и “пожели” да “Ради ки кувар, а умре од глади, дабода”, те да га “Огњена Марија пече ки прасе на ражњу” или да му “Срце стане ки ненавијен будилник, дабода”...
- Мислим да кунемо и даље, и то са жаром, као и пре седам векова, и дуже. Кунемо и оца и мајку, и зета и снајку, и сина и ћерку, Мурту и Курту, и власт и опозицију, њихове и наше, Америку и Русију, и ником не остајемо дужни - казује Милошевић.
Интересовање за нову Милошевићеву књигу је изузетно, иако промоције још није било. За овај бисер фолклористике једнако се занимају читаоци и проучаваоци народног старалаштва, а рецензенти, попут истакнутих стручњака проф. др Миливоја Р. Јовановића и др проф. Владимира Вукомановића Растегорца, Милошевићево издање читалаштву радо препоручују. Аутор отуда већ размишља о другом издању.
НАЈЧИТАНИЈИ
МИЛОШ Милошевић објавио је недавно и поему “Покорно јављам - небески рапорти”, а његово дело “Ки - лексикон народних поређења трстеничког краја” једно је од најчитанијих издања годинама. Овај награђивани аутор, иначе пасионирани фотограф, објавио је на десетине драма, збирки песама, позоришних игара и игроказа за децу, заступљен је у бројним антологијама и зборницима.
Истраживање клетви, насталих у давна времена када се веровало у магичну моћ речи, по правилу уз какву освету, за нашег саговорника је почело још од детињства.
- Да их записујем, почео сам у последњих десет година, али нисам их том приликом раздвајао на традиционалне и модерне, озбиљне и духовите, већ сам одлучио да у мом “споменару клетви трстеничког краја” све оне нађу своје место - каже, за “Новости”, Милош Милошевић Шика. - Наравно, свестан сам и чињенице да велики број њих има и у другим крајевима Србије, само у измењеном облику. Но, ипак сам их све сместио између ових корица, а чуо сам их у трстеничком крају. Једино што сам радио на њима, то је да фуснотама објасним клетве, локализме, топониме и сл.
Као и свуда, закључује Милошевић, и у трстеничкој средини најтеже падају породичне клетве, али и оне које “баци” родитељ, девојка, сестра. У духовитом предговору књиге, аутор сатирично одсликава наш менталитет:
- Кажу да српска клетва важи до шестог колена и тек седмо колено не осећа последице. Ко да чека толико, слатки брате? - бележи трстенички хумориста.
Милош Милошевић
СВЕ ПО СПИСКУ
СВЕ су клетве у књизи поређане по азбучном реду, јер “ми кад псујемо и кунемо, идемо од А до Ш, односно све по реду и све по списку”. Најчешће су “личне” клетве, из којих сазнајемо да се у Трстенику газда куне речима: “Газдовао само на гробљу, дабода”, неверан супруг: “Врат поломио кад код ње одлази, дабода”, “Ишчашио ногу кад њојзин праг прескочио” и у нешто модернијој верзији “Извисио код ње, ки плакати од прошлих избора”. А “Згрчио се ки конопац у џаку, дабода”, “Извечео, дабода, ки сирће у отворенем балону”, “Изгорео, дабода, ки лицна”, само су неке од оних блажих клетви, које Трстеничани непријатељу умеју да “пожеле”.
Куну сваког и све редом
“ДАБОДА и на Божић јео клот пасуљ”, гласи једна од 2.888 клетви, које је неуморни драмски писац Милош Милошевић, из Трстеника, успео да сакупи и објави у најновијој књизи. На прикупљању грађе за необично штиво “Дабода - клетве трстеничког краја”, овај популарни дечји писац и сатиричар предано је радио годинама.
Јер, клетва у Срба стара је колико и сам народ, а можда му старина потиче и пре него да је комшија набавио краву. Куне наш народ одувек и свуда, али је специфичност трстеничког проклињања, можда, највише у колоритном изговору “дабода” (дабо`да, тј. да Бог да) и синтакси, која садржи популарну спону “ки”, односно “као”.
Тако је обичај да се крај Западне Мораве у љутњи и бесу “поздрављају” речима “Спарушио се, дабода, ки незаливена перуника”, или клетвом “Сачувао те Бог, ки јаје с тавана”, а можда се некоме и “пожели” да “Ради ки кувар, а умре од глади, дабода”, те да га “Огњена Марија пече ки прасе на ражњу” или да му “Срце стане ки ненавијен будилник, дабода”...
- Мислим да кунемо и даље, и то са жаром, као и пре седам векова, и дуже. Кунемо и оца и мајку, и зета и снајку, и сина и ћерку, Мурту и Курту, и власт и опозицију, њихове и наше, Америку и Русију, и ником не остајемо дужни - казује Милошевић.
Интересовање за нову Милошевићеву књигу је изузетно, иако промоције још није било. За овај бисер фолклористике једнако се занимају читаоци и проучаваоци народног старалаштва, а рецензенти, попут истакнутих стручњака проф. др Миливоја Р. Јовановића и др проф. Владимира Вукомановића Растегорца, Милошевићево издање читалаштву радо препоручују. Аутор отуда већ размишља о другом издању.
НАЈЧИТАНИЈИ
МИЛОШ Милошевић објавио је недавно и поему “Покорно јављам - небески рапорти”, а његово дело “Ки - лексикон народних поређења трстеничког краја” једно је од најчитанијих издања годинама. Овај награђивани аутор, иначе пасионирани фотограф, објавио је на десетине драма, збирки песама, позоришних игара и игроказа за децу, заступљен је у бројним антологијама и зборницима.
Истраживање клетви, насталих у давна времена када се веровало у магичну моћ речи, по правилу уз какву освету, за нашег саговорника је почело још од детињства.
- Да их записујем, почео сам у последњих десет година, али нисам их том приликом раздвајао на традиционалне и модерне, озбиљне и духовите, већ сам одлучио да у мом “споменару клетви трстеничког краја” све оне нађу своје место - каже, за “Новости”, Милош Милошевић Шика. - Наравно, свестан сам и чињенице да велики број њих има и у другим крајевима Србије, само у измењеном облику. Но, ипак сам их све сместио између ових корица, а чуо сам их у трстеничком крају. Једино што сам радио на њима, то је да фуснотама објасним клетве, локализме, топониме и сл.
Као и свуда, закључује Милошевић, и у трстеничкој средини најтеже падају породичне клетве, али и оне које “баци” родитељ, девојка, сестра. У духовитом предговору књиге, аутор сатирично одсликава наш менталитет:
- Кажу да српска клетва важи до шестог колена и тек седмо колено не осећа последице. Ко да чека толико, слатки брате? - бележи трстенички хумориста.
Милош Милошевић
СВЕ ПО СПИСКУ
СВЕ су клетве у књизи поређане по азбучном реду, јер “ми кад псујемо и кунемо, идемо од А до Ш, односно све по реду и све по списку”. Најчешће су “личне” клетве, из којих сазнајемо да се у Трстенику газда куне речима: “Газдовао само на гробљу, дабода”, неверан супруг: “Врат поломио кад код ње одлази, дабода”, “Ишчашио ногу кад њојзин праг прескочио” и у нешто модернијој верзији “Извисио код ње, ки плакати од прошлих избора”. А “Згрчио се ки конопац у џаку, дабода”, “Извечео, дабода, ки сирће у отворенем балону”, “Изгорео, дабода, ки лицна”, само су неке од оних блажих клетви, које Трстеничани непријатељу умеју да “пожеле”.
Куну сваког и све редом
Нема коментара:
Постави коментар