Леп првенац : Јасмина Сикић

ШАПНИ

13/08/05

Оставићу росна поља, моју реку, шуму, стазе,
преболећу све ливаде и шеваре, њиве, росу,
панораму у сутону, чак и Месец с мог балкона,
сунцокрете покрај пута, бумбаре у мојој коси,
ветар што ми лице мије, хоризонт што песму слути,
сојенице крај Дунава, рибаре што мреже плету,
барске птице, савске пловке и багремце све панонске,
струну стару на мом штапу, да се рибе запрепасте,
глуварење по мом риту, по стрњики дуге шетње,
под јабуком Дучићеве дозлабога тужне песме,
на тераси оне дивље руже, што сам орезала,
чуваркућу на мом крову, да ми сама кућу чува
и три мачке у дворишту и Кајсију с добрим хладом,
једну лозу- бело грожђе, цело село да се слади,
пола метра сувог Цера, три роштиља добра има,
ово небо изнад крова, добро парче за дангубе
и комшијски, онај Багрем, што мирише на сећања
и два Дуда на крај шора, од кад живим што постоје.

-----------------------

Оне лотре за у небо, где сам звезде дохватила...
Њих ћу само оставити,
да те дигнем у облаке,
да од људи побегнемо,
да нас само птице виде,
да нађемо наше јато...

Само шапни да ме волиш.

ОСЛУШКУЈЕМ

19/04/02

На мом путу сем песама
истина се ретко среће,
у предграђу срца мога
лаје триста бесних паса,
безбедно је срце моје
теко да ћеш њему прићи.

Само корак да ти чујем,
умирићу бесне псе.

НЕПОТПУНА

23/09/07


Ове стазе банаћанске, што их волим ја највише,
моја кућа сред багрења, што у шору најлепша је,
мој прозор што Дунав гледа и гугутке што ме буде,
моја јутра војвођанска, што не свићу слична нигде,
сва лепота коју гледам без тебе је непотпуна,
толико ми недостјеш да је залуд Војводина,
сви салаши, ветрењаче и рит широк као море,
нек’ се скупи све у шаку, нек нестане сва равница,
нека Банат тачка буде, кад места за тебе нема.

СТРАШИЛО 23/01/07


Нема ме. Више не постојим она стара ја.
Страшило сам, ни птице ме се не плаше.
Кљују моју сламнату главу, черупају моје сламнато срце,
па ускоро ни слама нећу бити.
Неће ме бити ни старе ни нове.
Ишчилићу без трага.
Само је питање дана, можда сата већ.
Чекам неко галадно јато.

Јасмина СИКИЋ*

__________

* Белешка о ауторки:

Јасмина Шикић. Рођена 10.09.1974. у Београду.
Ту је завршила основну и средњу школу.

Живи у предграђу Београда, Борчи, насељу на левој обали Дунава.
Ради већ десетак година као књиговођа у једној београдској фирми.

Песме пише од своје шесте-седме године.
Поезију нисам до сада објављивала...

На Велики конкурс Едиције ЗАВЕТИНА почеле су да стижу врло занимљиве,

оригиналне, нове пошиљке млађих песника, који су сазрели. И тако

другачији од онога што се данас официјелно намеће

као некаква савремена српска поезија... молимо ауторе да буду

стрпљиви и да имају довољно поверења у уредника који бира

њихову поезију за објављивање овде...