УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

среда, 13. август 2008.

DNEVNICI Tomislava Krsmanovića (1)



DNEVNICITomislava Krsmanovića

Prvi tom 1941-1953

IV. HRONIKA DOGADJAJA






1.-Đevđelija 1940-1941 godina

a. Đevđelija (mala makedonska varosica na krajnjem jugu bivse Kraljevine Jugoslavije, na granici sa Grckom, od oko 4.000 stanovnika okruzena Dinarskim makedonskim Alpima). Novembar 1940 godine.

Hodajuci brzo, skoro trčeci, priblizavam se železnickoj stanici koja mi hita u susret kao dragi znanac, ne mogu da savladam nestrpljenje da se tamo sto pre pridruzim nekolicini drugova u igri. Za nas je zeleznicka stanica omiljeno mesto da se uzivljavamo u posmatranje vozova i putnika, koji odlaze prema novim susretima i snovima.

"Evo me Dimčo!"- zadihan uzviknuh mome zlatokosom makedonskom drugu u igri. Jedan blag i mio osmeh se pojavi na njegovom suvonjavom licu, neocekivano me pogleda iskosa, ucini mi se ljutito. Ne vidim razlog da se ljuti na mene? Ovo mi je izgledalo jos verovatnije, kada me, smeseci se zagonetno, zagrli prijateljski i prosaputa mi pravo u uho:" Sta trazis bre ovde u Makedoniji, tvoj otac je Srbin, Srbi truli vrbi!." Shvativsi da se sali, odmah mu uzvratih salu smejuci se glasno:" Makedonci truli konci!" Obadvojica se zasmejasmo i zagrljeni kretosmo dalje. "Znas" -kao da se iznenadno priseca necega nastavi hvatajuci me vazno za lakat- "jedan avion je pao u polje nedaleko odavde, hajdemo da ga vidimo!"Gledajuci me pametnim zelenim ocima prijateljski kao i obicno, prozbori blago znacajno podizuci ton glasa: "Iduci tamo pokazacu ti nase skloniste protiv bombi koje je otac sagradio u podrumu nase kuce."

Vazduh iznenadno zapara pisak lokomotive koja se brzo priblizavala, kompozicija vagona je izlazila iz tunela uvijajuci se kao neka velika zmija, priblizavajuci nam se najednom se pretvori u istinsko cudoviste, koje je sto se vise priblizavalo postajalo sve ogromnije. "Sacekajmo jos ovaj voz, i onda hajdemo da vidimo avion!"- rekosmo skoro u glas. Kompozicija stize, zaskripase kocnice , cu se iznenadni i kratak pisak sirene lokomotive, kao tacka na kraju recenice. Voz se zaustavi.

Buku kompozicije zameni skoro apsolutna tisina.Toplo je. Mirisu smokve. Nista se drugo ne cuje sem poj blazenstva cvrcaka u sasusenoj travi pored pruge poprskane katranom. Letnju idilu muzikanata cvrcaka poremeti reska skripa sarki na vratima vagona koja pocese da se sirom otvaraju. Pred nama se ukaza vrlo neobican prizor: vojnici sa belim zavojima oko ruku, grudi, glava, ociju, nogu. Gledali smo u vojnike zateceni i zadivljeni. Slika osakacenih vojnika koji negde putuju a koje niko ne prati niti cuva, je u isto vreme vrlo tuzna. Razgali me njihovo spokojstvo, shvatali su, tako mi se ucini, da su ipak na sigurnom, medju prijateljima.

Neki od njih su imali snage da sidju iz vagona na zemlju. Dva vojnika uzese ispod pazuha jednog ranjenika koji je imao veliki zavoj preko cele glave i oko ociju, te nije mogao nista da vidi. Kako je to tuzno! Kada ga nekako svedose iz vagona na zemlju, on se saze, napipa jedan poveci kamen, uze ga u ruke i poce da ga ljubi jecajuci, izgovorao je neke reci na nama potpuno nerazumljivom jeziku, koji nije bio ni srpski ni makedonski. Slepi vojnik, glavni akter ovog neobicnog prizora, je bio krajnje uznemiren i potresen. Pricinjava mi se da mu iz praznih ocnih duplji prekrivenih zavojem teku suze. Shvatih da slepi vojnik voli ovu zemlju, da je potresen, i da je srecan sto se zrtvovao. Nije mi jasno kako govori strani jezik, a ljubi kamen Makedonije?

U medjuvremenu se pojavi nas stariji drug, vec poveci decak, za glavu visi od nas, koji je bio sin Grka, djevdjelijskog trgovca, u Djevdjeliji postoji jedna mala grcka kolonija. Okrete se prema nama i rece, pazljivo osluskujuci reci vojnika: "To su moji Grci, vracaju se iz Albanije, oni su ih naterali u povlacenje.Taj vojnik ljubi kamen jer misli da je dosao u domovinu, u Grcku." "Grci i mi smo slicni, slepi vojnik voli nasu zemlju. Oni putuju sami vozom kroz nasu zemlju bez pratnje, znaci Grci i mi smo pravi prijatelji.”- prosto se obradovah.

(Istorijsko objasnjenje: To su bili grcki vojnici koji su se vracali iz Albanije.
Tadasnja nemacka saveznica Italija je videla ondasnju Albaniju pre svega kao most za svoju vojnu ekspanziju na Balkanu. Aprila 1939 Italija je napala i okupirala Albaniju. Kralj Albanije Zog je izbegao u Grcku. Upotrebljavajuci Albaniju kao svoju vojnu bazu oktobra 1940 godine italijanske trupe su napale Grcku, ali su odmah bile odbijene energicnom odbranom grcke vojske. Grcka i Jugoslavija su bile okupirane od Nemacke aprila 1941 godine.)


b. Petnaesti mart 1941 godine - Otac pozvan u vojsku


Otac, sef ( tako su zvali direktora) Duvanske stanice u Djevdjeliji, kao rezervni kapetan vojske Kraljevine Jugoslavije je pozvan da se javi na duznost u njegovoj vojnoj jedinici. Rat se vec nazire. Roditelji odlucise da majka sa nas troje dece ode kod roditelja naseg oca u Zapadnu Srbiju, u okolini Ljubovije na Drini, jer je kod svojih ipak najsigurnije. A tu, odmah preko Drine, nalazi se mala istocno-bosanska varosica Bratunac, odakle je nasa majka, i gde zivi njena porodica.

Roditelji su zabrinuti zbog moguceg rata, ali i tuzni zbog rastanka sa makedonskim prijateljima, koje su cenili kao vrlo iskrene, postene i vredne ljude. Otac je cesto ostavljao bicikl pored puta u jarku, odlazio bi po ceo dan kilometrima u brda da obidje uzgajivace duvana, a da mu nikad niko nije nijednom ni pipnuo bicikl.

"Ziveo Kralj, zivela Jugoslavija!"- uzvikivali su oficiri okupljeni u gostinskoj sobi naseg prostranog stana u zgradi Duvanske stanice, uzdizuci visoko ruke sa sabljama, dosli su da isprate oca u vojsku. Ustade jedan oficir, svetlosmedj, sa velikim brkovima, istinski dzin, skoro da se tetura, vidi se da je pomalo pijan, odrza mali govor: "Nisu izvukli lekciju iz Prvog svetskog rata, ovoga puta ce nauciti zauvek!"- kad zavrsi govor ljutito vrati sablju u leziste.

Majka nas odmice sto dalje, sablje fijucu kroz vazduh.
Tomislav Krmanović*

------------

Evo šta nam G-din Tomislav Krmanović piše o sebi:
ZAVETINE
Beograd

Postovani gospodine Lukicu,
Jos jednom hvala na Vasoj poruci....Ovaj rukopis knjige koju sam poslao je za Veliki konkurs Edicije Zavetine, moja zelja je da ovu knjigu sto pre publikujem. Predocavam da je ovo Tom broj 1, pokriva period 1940-1953 godina. Uradjeni su ostali tomovi sve do danasnjih dana, razume se potrebno je da ih jos doradim, lektorisem, poliram, usavrsim.Spreman sam da Vam ih dostavim na uvid, ukoliko Vas to zanima? To je povremeno vrlo neobican svet, u isto vreme puna imena i prezimena, stvarni dogadjaji, sto se priblizava vise danasnjim danima sve je vise poznatih javnih poslenika. Vrlo je zanimljivo vreme boravka u egzilu u Brislu, Belgija 1965-1971, 1973-1974, u raljama Hladnog rata, u okruzenju spijuna, tajnih agenata, politickih kidnapera, placenih ubica. Slazem se da ovaj tekst mozete koristiti po Vasem nahodjenju, za casopise, itd, molim prethodno me obavestite. U javnosti sam poznatiji kao borac za ljudska prava, jedno vreme kao marketing eskpert sam bio vrlo prisutan u casopisima ( 1976-1986) i socioloskim i slicnim revijama i glasilima; sa esejistickog stila pisanja se orijentisem na lepu knjizevnost.Imam mnogo sta da kazem. Imam stotinak knjiga spremnih za stampu, to je ne samo cudan svet ljudskih stradanja, nego ponekad i vrlo neobicno i uzbudljivo literarno stivo . Spreman sam da Vam stavim na uvid ovu moju bogatu naucnu i knjizevnu bastinu.Ubedjen sam da bi to zanimalo potencijalne segmente citalaca. Dosada to nije bilo moguce, bio sam pod blokadama, u izolaciji, poznatiji kao predsednik Pokreta za zastitu ljudskih prava, a vrlo malo poznat kao pisac.Znate i sami kako je se tesko afirmisati kao pisac. Sada se znacajnije budi interes za moj rad i spise.

Rodjen 20.7.1936 godine u Presevu, zavrsio Ekonomski fakultet u Beogradu 1963 g, i Post diplomske studije istrazivanja trzista ICHEC-Brisel 1969 godine.Zivim u Beogradu od 1951 godine, boravio u egzilu u Brislu , Belgija u dva navrata, od 1965 do 1971 i od 1973 do 1974 godine, i na sluzbi vojnog roka u Kraljevu, Srbija 1963-1964 godine.
Napisao sam sledece knjige u klasicnoj formi: O stanju i uslovima zivota u Psihijatrijskoj bolnici Centralnog zatvora u Beogradu, u tirazu od po nekoliko puta po 1.000 primeraka, od strane jednog privatnog stampara-izdavaca; WHITE BOOK aboute MOVEMENT FOR THE PROTECTION OF HUMAN RIGHTS, Graf art Zemun 1994 godine; Drinski rasomon , Sfairos 2003 godine( literarni prvenac); Kaznena psihijatrija-ko je ovde lud( 1975-2004), Vedes, 2004 g; Ljudska prava-crna rupa , Vedes ,2006; Neformalni centri moci, Alfa tim print, 2007 g. U formi samizdata je izdato nekoliko desetina knjiga o zrtvama progona. Pisac sam nekoliko hiljada saopstenja Pokreta za zastitu ljudskih prava i Godisnjih izvestaja o stanju ljudskih prava ukoricenih u vise tomova od 1975 do 1999 godine.( a postoje i saopstenja i izvestaji od 1999 do danas).

Pripremio sam za stampu knjige SOKOLSKA NAHIJA , Sfairos 2004 i KOSMAJ,Geo 2004 godine, kao i knjigu americkog.profesora univerziteta Kena Skulanda “Avanture Dzonatana Galibla” na vise juznoslovenskih jezika, od strane vise izdavaca, slicno i sa knjigom americke naucnice dr.Mary Ruwart “Ozdravljenje naseg sveta”,izdato u vise hiljada primeraka..

Napisao stotinak strucnih ili naucnih clanaka iz oblasti marketinga, propagande, sociologije, ljudskih prava, objavljenih u casopisima kao Marketing, Direktor, Ekonomika, Istrazivanje trzista, itd, Socioloski pregled, Casopis zavoda za kulturu( Trivo Indjic), Pravoslavlje, Univerzitet Nis, itd, ISIL Bulletin, USA, u stranoj stampi, etc. U arhivi se nalazi veliki broj neobjavljenih naucnih tekstova.( Mnogi su prikazani na internetu).Dobitnik vise medjunarodnih priznanja. (odrekao se svih). Predsednik Pokreta za zastitu ljudskih prava.Uredjuje list LJUDSKA PRAVA. ( izasao dosada nekoliko puta).

Zajedno sa grupom beogradskih intelektualaca osnovao marta 1975 godine prvi jugoslovenski odbor za zastitu ljudskih prava Direktna akcija za samozastitu koja je krajem 1980-ih godina postala masovna organizacija Pokret za zastitu ljudskih prava. Iz ovih organizacija je nastalo nekoliko organizacija za zastitu ljudskih prava i politickih stranaka. u Srbiji i bivsim republikama SFR Jugoslavije......

S’postovanjem
Tomislav Krsmanovic
Na slici gore: T. Krsmanović, kao dete, 1938.
Dole - autor kao odrastao čovek.

Нема коментара: