...

...
ПОРТАЛ "САЗВЕЖЂЕ З"

Translate

Укупно приказа странице

петак, 29. јануар 2021.

Donkey Loves Sound of Violin -Магарац воли звук виолине

среда, 27. јануар 2021.

Људи моји, зар то још постоји?

 Пре неколико дана помислих: Одвратно, гадно, дно дна, долазе ужасни дани, Звер о којој се прича: Дубока држава зинула као аждаја, и из њених чељусти сукља пламен, а из пламена изећу оне огњене ситније дубоке државице.

По, навици, јутрос уз кафу, покушах да прелиставам тзв. новине, и по неке електронске листове, и налетех на наслов:

"

Svetislav Basara dobitnik Ninove nagrade za roman godine".

Људи моји, зар то још постоји? Мислио сам да да су одавно нестала та тзв. Потемкинова села друбоке државице оног Ћопавог баксуза! 

И уз тај чланчић - 39 коментара - народ би рекао, ако уопште још постоји некакав народ - за добрим се коњем прашина диже!

Ево само неколико бљувотина на бљувотине:

    



Из пера добитника НИН-овe наградe: "Maksimović, dakle, Desanka koju je naš pokojni drug, Kangrga, poetički besprekorno nazvao Megaplačipička, a koju je u njenoj osamdeset šestoj zarez nešto godini na njeno pravo mesto u pravoj (za sada nenapisanoj) Istoriji srpske književnosti i srpskog slikarstva XIX, XX i XXI veka – mom životnom spisu koji ću napisati posle smrti, s one strane groba, u pravo vreme i na pravom mestu – postavio, kao pesnik osrednji, ali otrovno duhoviti, Nenadić, javno je upitavši pred masom okupljenom oko stolova sa pečenjem na nekom književnom festivalu, je li, baba, jel bi se ti jebala u dupe? Maksimovićka je Nenadiću – svedoče očevici – vidno polaskana, sve se zagonetno i dvosmisleno osmehujući, kao iz puške odgovorila, citiram – ju, ju, Milane zaboga ne – i time stekla privilegiju da joj u Valjevu za života, pod njenim pokroviteljstvom bude podignut spomenik u prirodnoj veličini, rad N.N. kamenoresca, ali Popoviću (Ljubomiru, r. 1934. †2017) sve da sto put zaredom umre, sve da Peta republika Popoviću podigne spomenik na vrhu Trijumfalne kapije – Valjevo nikada neće podići spomenik – i to na Popovićevu sreću – jer u Srbiji, a naročito u Valjevu, spomenik možeš dobiti samo ako te javno obese (Stevan Filipović) ili ako izjaviš – a da te niko ne proveri na detektoru laži, a trebalo bi – da se ne jebeš u dupe (Desanka Maksimović)." Odlomak iz romana KONTRAENDORFIN Svetislava Basare
 
Kurir Jovica, bivši ambasador srednjoškolac.
 
U Srbiji, gde se nalazimo pod okupacijom od strane sopstvene vlasti ovakve i slične nagrade mogu dobiti samo "zaslužni". Zato niko ne veruje u objektivnost prilikom dodele bilo kakve nagrade, čak i da je to slučaj. Ovde se, poštovani, nema potrebe biti ostrašćen ili ne. Zato nisu ni oči potrebne, to je prosto vidljivo svakome koga nije zakačio Kovid-19 te ima i čulo mirisa i čulo ukusa!!!
 
Sad sledi povisica u Kuriru...mmmm
 
Kao pisac Basara ne izaziva moje odusevljenje , kakav je to pisac kad sam pokusao da procitam dve njegove i knjige i oba puta odustao . sto mi se retko desava , tako da ovu nagradjenu knjigu necu ni pokusati da citam , toliko o njemu kao piscu , a kao covek prodao se kao mnogi drugi (Bora Corba zvani DZudza , pa sada i Dusan Ivkovici td..).Ovo ja moralna propast naseg drustva iz ove kaljuge nemas gde osim u van ove zemlje.
 
Krenulo Njegovu Ekselenciju...Kurir,NIN ... Sorry Base,morao sam ,Kalimero sindrom.
 In reply to Milenko
Da Vas pitam nešto, ali da odgovorite iskreno. Da li ste imali nekada u rukama NIN?Bilo bi po Vas korisno da bar jedan broj NIN-a pročitate. Pozdrav.
 
Zašto nismo iznenađeni? 
 
Da li je neko očekivao drugačiju odluku? To je zbog odanost, zbog prelaska iz omraženog Danas-a u politički "nezavisni" kurir.
Devastacij svega i svačega se nastavlja.
 
 In reply to NapreDno
 
Kakve veze ima NIN sa Kurirom? O čemu vi pričate? Da je žiri u ovakvom sastavu (ako uopšte znate ko su ti ljudi) nagradio Basaru zbog prelaska u Kurir? Pa to veze s mozgom nema?...
 In reply to NapreDno
@Marija A ko je vlasnik NIN-a(Blic, Alo) i ko finansira nagradu. Prozivaju Teofila a on glasao za drugu knjigu. .....
 
 

 
 
 На крају, престао сам да читам све новине, тзв. новине, због мучнине, Због повраћања. То базди, то отровно смеће, што није више ни за потпалу, ни за... Бљак. ...Бацио сам перо, и потражио трнокоп, секиру и маказе за орезивање. Иако пролећу пахуље, идем у шуму, да вадим саднице шљива, да пресађујемм и подмлађујем воћњак...

четвртак, 21. јануар 2021.

среда, 20. јануар 2021.

3 DANA TAME?

Na selo u ljepši život

субота, 09. јануар 2021.

петак, 01. јануар 2021.

Шта народ прича?

Овог првог јутра нове 2021. године?

Пресипа из шупљег у празно.

У Великој Вританији. У Србији. У Београду. У Звижду.

Пресипа на јутубу. На фејсбуку. На твитеру .

Огрејало сунце - хвала Богу.

Прелеће једна врана са југа на север.

Гласнија је од свих тих прича.

Оглашавају се сенице у винограду испред наше куће.

Гугутке и врапци ћуте. или су се преселили.

Сунце сија, видим сенке грана као на каквом платну.

На источном делу наше ограде.

Дуге су паузе тишине. Сунце и даље сија. Хвала Богу!

Народ се повукао у ћутање. Утерали су му страх у кости.

Еј, еј. Шта нам доноси ова година? 

Синоћ се овде пуцало. Отворен је фронт.

- И у Београду исто, јавио ми се син око поноћи.

Мачак ми је скочио на крило, и завукао се испод џемпера. Хладне су му ножице. Ноћ је провео напољу. Не знам где спава, али веч има девет месеци, одрастао је, снашао се. То је ритуал - жели да осети топлину мога тела. близину. Жив божји створ...

Батру сам припалио, пуцкета.

Понекад затрешти, експлозија. Експлодирају црви и бубе скривене у цепаницама?

Можда ватра и пламен нешто говоре, поручују, али - не разумем.

Ко овде кога разуме?

Синоћ сам позвао остареле пријатеље, који воде свој усамљенички живот. Први је вршњак наше покојне мајке; други је вршњак моје покојне сестре од стрица.  Први је напунио деведесет, отац му је поживео 101. годину. Други гура 78 годину, и врло је прибран док разговарамо, али примећујем да је постао забораван. Чита ми песму о потајнику или доушнику, коју је објавио у последњој књизи. Подсећам га да знам ту песму... И онда ...пресипање из шушљег у празно. Његов отац је исто био дуговечан, поживео је сто и неку годину. Бринуо је о свом оцу, напустио Београд, "био сам у праву, вели, што сам се вратио на село; овде човек има осећај да живи, да буде у непосредном додиру са природом и космосом..." Ако и он поживи, тј, преживи  пландемију, као и отац му - преко сто лета, то јест још двадесетак година, тамо до  2043. године... како ли ће тада изгледати овај свет, ова села, ова земља, Европа, Америка?

Ни један ни други не верују у Бога. Њихово право, њихова ствар.

Ја призивам нашег кућног заштитника - Архађнела Михаила, који  помаже у невољи, као и Св. Петка (коју је наша покојна мајка веома поштовала, јер је била изабрана и родила се на црвени датум - када се обележава Слава Св. Петке). Живим у кући у којој је наш покојни отац провео последње своје земаљске дане, и на ногама  дочекао смрт, у присуству млађег сина, у деведесет и првој, - и кога никада није напуштала разборитост.

Само је рекао Држ! и поллед му се застаклио и полако нестајао у некаквом недогледу. Невеском.

Светларник бљешти, видим из ходника. Јаче од сијалице ноћу. Нека и дане и недеље што долазе испуне нада и светлост и вера, и топлина и сјај светларника у коме нису измрзла мушкатла и божић-бата. 

Нашег покојног оца су многе ствари надживеле. Пре свега крушке, мушмуле, оскоруше и шљиве, које је садио. Ораси. Ми рођени на селу, сматрали смо то као неку своју обавезу. Да засадимо јеле, винову лозу, трешње, јабуке, и друго воће. То није само ратарско наслеђе, потреба, већ и захвалност. Ми удошемо кисеоник које стварају биљке, па је ред да засадимо и по неко дрво у свом животу, зар не? Колико сам ворова и јела засадио као ученик основне школе, или гимназије у акцијама пошумљавања? Нисам бројао. Колико винових лоза? колико кајсија, брескви, џезвалија, прасака? Колико ораха, дуња? Трешања, вишања?


 
Сунце и сенке.прелет врана. Цилик сеница...Живот се оглашава и брани. Срећна одбрана. Петлови кукуричу, шта најављују?....

 

Колико сам књига написао? Не могу више да се сетим. Више сам последњих година воћака, него што сам објавио књига...

Хвала, Сунце, што си поплавило светлошћу круигове у нашем другом дворишту, на коме сам порастао. Наши преци су оставили много бољи свет, од вампира, зеленаша и светских шпекуланата - Бог да им душу прости, свима - од покојног нашег оца и мајке, и свих наших упокојених до Адамова колена...

Храст лужњак сам засадио пре неколико година, одмах после очеве смрти. Дај Боже да израсте у џина и потраје осамсто година, можда и дуже!

Храстове крај реке, и врестове су почели да нам краду ноћни људи, алави, шумокрадице. Дивно су израсли. И онда су пањеве затрпали блатом. Наш народ је почео да се квари, - ето и по томе, што краде... што је све чешћа појава, и што је злочин према шумама. И туђе шуме и остало треба поштовати, као своје. Наши очеви и дедови су то знали и поштовали. Али дођоше неки други, родом из Дубоке државе, и ... све остало знате...

 

КОМПЛЕТАРИУМ

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"