Може ли се "истина" о Сремском фонту цементирати, као јаме, по познатом приципу једноумног новоговора, дигнут на ниво псеудоисторијске науке? Шта је управа истина о сремсмском фронту?
..
...
ОСВРТ НА ФЕЉТОН НАДЕЖДЕ ВИНАВЕР ОБЈАВЉЕН У „ПОЛИТИЦИ” (7)
Фантазије не могу да оборе истину - Аутор: Јово Радовановић четвртак, 08.09.2016. у 08:30
...Тада сам био један од старешина који је, као и друге старешине, Костја Ђурашиновић, Стево Цвијановић и Мехмед Хаџисаиловић, добио задатак да обучимо нове борце. После месец дана дошли смо у Илок у састав бригаде. На сличан начин радиле су и друге јединице. Уосталом, такви подаци могу се наћи у „ратним дневницима” свих јединица, у којима је забележено све шта је која јединица радила из дана у дан. Разуме се, те припреме нису трајале нити су могле трајати као оне у мирнодопским условима, али је основне радње сваки борац научио пре ступања у борбе. Од овог може бити само појединачних изузетака. Дакле, одговорно тврдим да нису вршене мобилизације малолетника и да су сви млади нови борци завршили основну борбену обуку пре увођења у борбу.
Током трајања Сремског фронта (од 23. октобра 1944. до 13. априла 1945. године), према истраживањима, уз учешће историчара Војноисторијског института, посебно потпуковника Драгољуба Тмушића, представника ратних јединица и организација Савеза бораца са територије читаве Југославије, дошло се до укупних губитака на Сремском фронту (који су именом и презименом унети у „Алеју части” Спомен-обележја „Сремски фронт”): погинуло је 14.826 бораца и старешина ЈА, од којих су 163 Италијани, а тај број није коначан, затим 1.046 бораца Црвене армије и 630 војника и старешина бугарске Народне армије.
То је кратко изнета историјска истина о Сремском фронту, која је необорива пред фантазијама госпође професорке Надежде Винавер.
Новинар, партизански ветеран и историчар
*,*
Из коментара уз овај чланак:
Борба за позиције после ратапре 7 сати Овај прилог не даје одговор на суштинско питање - да ли је у стратешком погледу овај фронт и хиљаде погинулих уопште био потребан када је исход рата већ био познат, посебно у ситуацији непознавања начина противоклопне и рововске борбе, односно свих елемената потребних за разумевање фронталног сукоба.
dzordzпре 9 сати Sremski front 6 meseci manje od 13.000 boraca . Čuveni vojvoda Mišić je za 1 mesec u Kolubarskoj bici 22.000, 91.000 ranjenih, 19.000 zarobljenih. /ISKLJUČIVO SRBI, medju njima i deca, 1300 kaplara/ Stepa Stepanović u Cerskoj bici za 3 dana izgubio 16.000 vojnika. podaci sa interneta, ne omalovazavam nikoga, sve nase zrtve su svete zrtve, slobodu smo uvek krvavo placali, ali laganje o sremskom frontu je drsko i propracunato
dzordzпре 4 сата nisam ni istoricar, ni politicar. znam koliko i ostali. pitanje opravdanosti davno je reseno, jos tada. naucna analizu sigurno ne mogu izvrsiti sledbenici dos ideologije. oni se na neki nacin nastavak vecite politike desnice - cuti, trpi, ne izleci se to, nemacka je to, sila. ta ista politika je stalni zagovornik unutrasnjih sukoba u srbiji, i dan danas. kakva je desnica vidimo danas na delu. primer 12 godina dos vlasti, i srpski tajkuni, gde nema p od patriotizma ili od sireg drustvenog aranzmana. njima je malo, samo bi da grabe. uvek isto. pitanje opravdanosti je krajnje nefer prema stradalima i onome sto je postignuto posle proboja fronta. meni je naprimer neopravdana dos vlast, i neodgovorna. niko ne spominje gubitke, direktne i indirektne, pa i ljudske, zbog toga. a trebalo bi
Зоран Р.пре 5 сати Наравно да су жртве свете. И да би требало са посебном пажњом и пијететом расправљати о оправданости жртвовања. То подразумева и да се расправа води коректно и пре свега, да се они који у њој учествују држе теме. Дакле да поновим још једном вам је већ рекао претходни саговорник "Борба...": питање на које није одговорио нико од опонената професорке Винавер је да ли је Сремски фронт био оправдан са војничког - стратегијског, тактичког - становишта, и посебно да ли је обука од 7-15 дана или никаква обука била довољна за било какво супротстављање фронтовским искусним јединицама иза којих је 6 година рата...
Igor G.пре 5 сати Čitjući Monografuju 32.Vijvođanske? ustvari Mačvanske jer je nastala od Mačvanskog odreda, vrlo lako se dolazi do saznanja o nasilnom popunjavanju jedinica od septembra 1944. Vreme obuke jе bilo nedelju dana i zasnivala se na strojevoj obuci sa drvenim puškama. Jedan od pisaca Monografije i učesnik u događajima, ratu, od 1942 gidine je moj pokojni otac kojemu u svakom slučaju više verujem od Jove koji je ipak ideološki oblikivan za razliku od moga pokojnog oca.
Dr.Sreten Bozic -Australiaпре 6 сати Osutan sa Sremskog fronta je SS oficir Ceskog porekla Kurt Walheim, mada u biografiji o njemu The Missing Years stoji da je bio rame uz rame sa Generalom A .Lohr do zavrsetka rata.Tokom 1941 Walheim je iz Jasenovca odveo 62.ooo Srba na prinudni rad u Norvesku od koji je vecina stradala. Kasnije je glavni SS oficir Nemacke Armije u Grckoj.Pri ostupanju Nemaca prema Beogradu Nemci na Zapadnoj Moravi dolaze u sukob sa SSSR jedinicom pod komandom Marka Mesica. Walheim prepisuje sebi zaslugu za Nemacku" pobedu",mada su Nemci morali da ostupaju prema Sarajevua a ne Beogradu. U Sarajevu Walhem se fotografise u prisustvu Lorha dok uredjuje vojne vovine u zimy 1945. Navodi da potom odlazi na odmor za Dubrovnik . Gubimu se trag mada u biografiji navodi da je bio u Lorhovom stabu do dana Nemacke kapitulacije ali je izbegao da bude zarobljen.