Погребни радник,
Кад добије умрлицу,
Смрт претвара у посао.
Копа два метра у дужину.
Нешто више од метра у ширину.
У дубину колико да стане Остатак.
Добар мајстор уклапа према броју година.
Душа кад је испуштена,
Остатак лако клизне низ конопац.
Равномерно се попушта,
О покојнику све најлепше
Док се не слије и суза коју закаснели пустио,
Ако већ није и грудвицу бацио.
Ново време тече кад лекар и поп обаве своје.
Комарац, не ђаво, последњи је који би крв увампиреног...
Пре и него туђа земља прими уљеза
Као добровољног даваоца.
На крају, та мала крвопија само је мрља
На образу пребега
С овог на онај свет.
Музика утихне.
Погребник слегне раменима,
Окрећући се новом налогу.
_________
Према писању "Књижевних новина", превод песама Слободана Бранковића објављен је на шведском (видети - исечак из најновијег броја КН, јул-август 2010)
Нема коментара:
Постави коментар