Prema pisanju požarevačkog nedeljnika REČ NARODA nedavno je bila promocija najnovijeg romana Miroslava Lukića, našeg osnivača, urednika i koordinatora.
PROMOCIJA ROMANA MIROSLAVA LUKICA
PASIJA PO AMARILISU
Nastavljajuci promocije novih izdanja Edicije Branicevo, prošlog utorka je u
letnjoj bašti Centra za kulturu Požarevac predstavljen novi roman beogradskog
autora Miroslava Lukica “Pasija po Amarilisu”.
Urednik Edicije Branicevo, Aleksandar Lukic je, otvarajuci promociju, izmedu
ostalog rekao:
- Miroslav Lukic je, govorim iz prve ruke, jer mi je rodeni brat i cini mi se da
nema pozvanijeg da o njemu nešto kaže, pripadao jednom svetu manjine, ili
marginalaca u onom vremenu u kome smo živeli, u tom smislu da nije povladivao
modi, pisao je i stvarao literaturu za koju je verovao da mora da ostavi neki trag i da
se približi istini u njenom pravom znacenju. On nije od onih ljudi koji prave
kompromise, prvo sa sobom, a onda sa onim što se zove srpska književnost. Knjigu
ce razumeti svuda, i kod nas i u svetu. Lukic je “Pasijom po Amarilisu” ucinio sebi
uslugu i kao pesniku i esejisti, iako je u svojoj zemlji naprosto i kao pesnik i kao
esejista “sakriven ispod korita”, razoblicivši gnusobe i ogranicenosti pozitivizma,
pisarevštine, vulgarnog materijalizma...
Miroslav Lukic ureduje nekoliko književnih casopisa, medu kojima su i
“Zavetine” koje postoje vec 25 godina. Autor je više romana, eseja, poetskih
ostvarenja, književnih kritika. Takode ureduje i brojna internet izdanja koja se bave
književnošcu.
- Neke moje knjige su imale uspeha, poput “Nesebicnog muzeja”, antologije
koja nije idealna, sada bih voleo da napravim i novo izdanje. Svojevremeno sam
objavio roman “Trgovci svetlošcu” koji je imao tiraž 2 000. Nas je veceras sazvala
ova knjiga, to nije prva verzija, vec ih je prošla nekoliko. No, nije zgodno da pisac
govori o svojoj knjizi, rekao je Lukic, procitavši potom odlomak iz romana.
O romanu je govorio i profesor književnosti Miroljub Milanovic koji je publici
predocio da se citanjem ovog dela stice utisak da se prica nastavlja na neku vec
ispricanu, a tako se i završava, ostavljajuci mesta za neku drugu koja tek treba da
nastane.
L.L.www.recnaroda.co.yu/arc/avg08/12/12.08.2008.pdf
PASIJA PO AMARILISU
Nastavljajuci promocije novih izdanja Edicije Branicevo, prošlog utorka je u
letnjoj bašti Centra za kulturu Požarevac predstavljen novi roman beogradskog
autora Miroslava Lukica “Pasija po Amarilisu”.
Urednik Edicije Branicevo, Aleksandar Lukic je, otvarajuci promociju, izmedu
ostalog rekao:
- Miroslav Lukic je, govorim iz prve ruke, jer mi je rodeni brat i cini mi se da
nema pozvanijeg da o njemu nešto kaže, pripadao jednom svetu manjine, ili
marginalaca u onom vremenu u kome smo živeli, u tom smislu da nije povladivao
modi, pisao je i stvarao literaturu za koju je verovao da mora da ostavi neki trag i da
se približi istini u njenom pravom znacenju. On nije od onih ljudi koji prave
kompromise, prvo sa sobom, a onda sa onim što se zove srpska književnost. Knjigu
ce razumeti svuda, i kod nas i u svetu. Lukic je “Pasijom po Amarilisu” ucinio sebi
uslugu i kao pesniku i esejisti, iako je u svojoj zemlji naprosto i kao pesnik i kao
esejista “sakriven ispod korita”, razoblicivši gnusobe i ogranicenosti pozitivizma,
pisarevštine, vulgarnog materijalizma...
Miroslav Lukic ureduje nekoliko književnih casopisa, medu kojima su i
“Zavetine” koje postoje vec 25 godina. Autor je više romana, eseja, poetskih
ostvarenja, književnih kritika. Takode ureduje i brojna internet izdanja koja se bave
književnošcu.
- Neke moje knjige su imale uspeha, poput “Nesebicnog muzeja”, antologije
koja nije idealna, sada bih voleo da napravim i novo izdanje. Svojevremeno sam
objavio roman “Trgovci svetlošcu” koji je imao tiraž 2 000. Nas je veceras sazvala
ova knjiga, to nije prva verzija, vec ih je prošla nekoliko. No, nije zgodno da pisac
govori o svojoj knjizi, rekao je Lukic, procitavši potom odlomak iz romana.
O romanu je govorio i profesor književnosti Miroljub Milanovic koji je publici
predocio da se citanjem ovog dela stice utisak da se prica nastavlja na neku vec
ispricanu, a tako se i završava, ostavljajuci mesta za neku drugu koja tek treba da
nastane.
L.L.www.recnaroda.co.yu/arc/avg08/12/12.08.2008.pdf
Нема коментара:
Постави коментар