 |
| Извор: Старе куће, село Језерце, Кална |
...
Склупчана,
увек спремна сумња
Пукотина у ноћи,
Камен и маховина,
размена нежности
свиће
Извирује опрезна мисао
Киша пада,
распрснуће
Окренеш леђа,
нестане светла.
Свих година мојих дани
да су цигла камен били
у рукама неимара
већ би дворе саградили
ал од мојих дана силних
оста мрља ова само
разливена ко мастило.
____________________
ХРАНА ЗА УВЕРЕЊА
Кад сам била мала
ја сам својој лутки
ножем уста разрезала.
У тај отвор невешти и криви
гурала сам руком храну
тај садржај живи.
ДА ОЖИВИ!
_______________________ (из рукописа )
Нема коментара:
Постави коментар