ШТА НАРОД ПРИЧА (А О ЧЕМУ НИ МУКАЈЕТ)?: 18884

Приказивање постова са ознаком 18884. Прикажи све постове

недеља, 20. децембар 2020.

Дванаест степени греха

Пријавите се на: Постови (Atom)

"РАСКОВНИК" (14. септ. 2019)

..... др Невена Витошевић је рекла да, када га је питала зашто се враћао у у земљу, одговрио јој је да схавтио „ако се не врати, неке ствари нико други неће урадити и даљи рад у отаџбини схватио је као своју мисију. Једна ствар на којој је радио, како каже др Витошевић, је да Вук Караџић,како се мислило није све завршио као што је постојала заблуда, јер наше стваралаштво је било толико велико да се на њеми и те како имало још доста да ради.

- Мој отац је запазио да много тога још незабележено, а да је наша патријахална цивилизација на свом крају, шездесетих години људи масовно прелазе из села у град, ево, данас имамо пример да нема скоро људи у родним селима - рекла је др Витошевић. Отац је схватио да је последњи тренутак да забелележи оно, ако се пропусти, да никад неће моћи да се забележ. “Расковник“ је имао циљ да покрене многе људе, пре свега сеоске учитеље, песника сељака, да сакупе умотворине које нису биле забележене....

Видети више

Иницијатива : ШТА НАРОД ПРИЧА (пева, осећа, памти)

„Заветине“ и у вашем крају

Девиза „Заветина“ је Србијом уздуж и попреко, - обићи она села која пропадају или која су сасвим пропала, али и сва она друга места у тзв. Брдској Србији, далеко од очију и културне и политичке Србије, где се сељаци – једини прави грађани Србије који се још увек грчевито боре за опстанак на темељима и искуству својих предака. Оставити записе, тонске, филмске, текстуалне; отргнути од заборава и прибележити можда у последњим данима нешто што ће већ сутра и прекосутра нестати – неповратно. Забележити казивања, обичаје, сећања, изреке –као што је то пре неколико деценија чинио „Расковник“, један од часописа који је штампан у 7000 примерака и био читан, можда најчитанији српски часопис. „Расковник“ је успевао, како уз помоћ умних и упорних и образованих људи (др Владете Кошутића, др Бревинца, др Витошевића...) тако и уз записе и казивања људи из обичног народа да ухвати много тога драгоценог – из Хомоља, Буџака, са југа Србије, из Црне горе и других крајева где истрајава српски сељак, и да тако, штампајући све то, сачува као драгоцена сведочаснтва духовног живота српског сељака...

Београдаска (и истовремено и мишљеновачка) „Заветина“ Мирослава Лукића, може стићи и у ваш крај, не на гозбу, него на виђење, и разговор, и мобу, да уз заједнички напор и покушај , уз вашу помоћ и помоћ наших старих и добрих пријатеља, покушамо да сачувамо од нестајање несумњиве трагове духовног живота, обичаје, казивања, сећања и добре или зле у обичај узете речи, пословице и загонетке, како би ојачали памћење, и пренели следећим генерацијама све оно што је народ држало и одржавало од памтивека до данас. Довољно је да нас позовете обичним писмом, и да нам оставите времена да испланирамо посете током године (у оном времену у коме се одржавају Заветине по Србији, од Спасовдана до Петрова поста, можда и до Петковице? , ако се јави више заинтересованих да се о њиховом селу и обичајима и приликама чује даље, не само до савременика, већ и до будућих генерација).

Пишите нам на имејл адресу у дну овог сајта, а они који нису одушевљени интернетом могу да нам се јаве уобичајеном поштом на адресу уредника „“Заветина“ .....

Уочи Савиндана 2016.

ЛеЗ 0005657

ДРУГИ ПИШУ...цитати

НАПОМЕНА:
извињавам се истинским заљубљеницима своје традиције и порекла својих предака са подручја Југа Србије, што више нигде не објављујем своја 40-годишња истраживања, јер од 2007.године сам благо речено ИНТЕЛЕКТУАЛНО ПОКРАЂЕН. Многи који СРБУЈУ из разноразних интереса су злоупотребом свог знања на интернету скинули“ све што је било повезано за народне умотворевине и порекла села и становништва-ОБРИСАЛИ МОЈЕ ИМЕ И ПРЕЗИМе и ХАЈКАМА вређајући ме година по форумима, покушали да све то ПРИСВОЈЕ као личну својину. Негде на форумима и Зборницима читам своје радове иѕ етнологије. Кад сам написао преко ВЛАСОТИНАЧЛПОГ ФОРУМА, онда тада незнајући ништ да радим на компјутеру и интернету су неки из „иностранства“ СРБИ то употребили и злоупотребили са „домаћим“ крадљивцима. Прво су све то ставили на моје име и презиме на ВИКИПЕДИЈИ о Власотинцу и Црној Трави, а и на војном форуму и српском вокабулару, па ме вређајући ИСТЕРАЛИ са ФОРУМА на најгори могући начин, а наставили са ПЉУВАЊЕМ у дневним новинама. На ВИКИПЕДИЈИ:о Власотинцу, и свим текстовима о свим селима и у Црној Трави (о селима нисам објављивао у Црној Трави) све је ОБРИСАНО на место РАЗГОВОР(писца текста). Онда су ме чак и ПРОГЛАШАВАЛИ и терали хајку да ме чак и ИСТЕРАЈУ по други пут из просвете. иста МАТРИЦА. наравно сада се из етнологије, народне књижевности локалне историографије, локалног дијалекта, обичаја и чак из методике наставе математике и педагогије сви ти ЛОПУЖЕ И ХУЉЕ добро и вешто СЛУЖЕ ТУЂИМ ПЕРЈЕМ и знојем и радом. ЕКСПЛОАТИШУ кад им где како затреба на просторима целе бивше Југославије па и чак на енглеском и на свим континентима(нарочито народне ревепте, лечење биљем, обичаји, порекло становништва. течник на дијалекту, иновације у настави математике…). наравно годинама сам се обраћао Министарству просвете и Српској академији наука. Тамо седе људи окоштало бирократског кова. Они те искористе и организују хајке, а твоје радове искористе за себе или своје поданике. Нажалост, таква је суровост истраживача аутентичних на југу Србије. Једино ако се сакупи новац и негде покушаш да објавиш али ти нико неће написати ни цензуру ни лекторисање ни коректуру без УЦЕНУ-било које врсте. То је по мени патолошко стање духа у Србији. Ево одавно су нестала села, обичаји и традиција на југу Србије. Ретки су још по који истински истраживачи који ПЛУТАЈУ по селима и сами се сналазе и истражују прошлост без неких користи. Многи и не доживе да објаве своје књиге. Тако до мене је стигла преко пријатеља у рукопису ЛУЖНИЦА КРОЗ ВРЕМЕ од већ покојног колеге Милојковића из с. Грнчара, Лужница, општина Бабушница (умро од карцинома 2008.г у беди и неразумевању бирократије у средини и Нишу као професор руског језика-написао МОНОГРАФИЈУ Лужничког краја-све од настанка, језика. дијалекта, историографије до самог настанка и нестанка села Лужнице-али нико није хтео да је објави из ИДЕООЛОШКИХ и бриократских РАЗЛОГА. тако се пролази овамо на југу Дрбије. УСПЕХ СЕ ТЕШКО ПРАШТА! Мирослав Б Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије, Власотинце
4.септембар 2012.године Власотинце, Србија

ЛеЗ 0011246

ЛеЗ 0011249 ...није пожутела само штампа већ и...

Sasa Trajkovicпре 4 месеца

У времену ријалитија, не културе и примитивизма када нам се уметност претвара у пројекте а уметници само секундарна појава у ери историчара уметности није ни чудо да нас уместо из библиотека књиге чекају у киосцима јер није пожутела само штампа већ и књижевност у земљи Србији. Трагедија Србије је што није банкротирала економски већ је девалвирала култура етика и морал. У земљи Србији затворених музеја највећи трагичари и губитници децениске транзиције из ничег у ништа су управо уметници без спонзора и партиских књижица препуштени себи на маргинама друштва заборављени од свих.

коментар на чланак УМЕТНИЦИ И СПОНЗОРИ

Активност налога "Сазвежђе З"

Активност налога "Сазвежђе ЗАВЕТИНА"

Mирослав Лукић, Оснивач ЗАВЕТИНА, Србија.
Сајтови 87 укупно, 83 верификована
Сајтови. Моји сајтови 30 .

Дељено са Лукићем

Моји сајтови 30

‌

14.719.758

прегледа

25. 08.2017. Око 08:56 ч.

(Извод из Контролне табле)

* * *

Локације Сазвежђа ЗАВЕТИНА имају, поред имена и презимена, душу и не трче попут тзв. српских сатиричарa за скупштинским клупама. Верујем да ће убудуће, у Србији, бити најтеже објавити, или објављивати, текстове у ЗАВЕТИНАМА.

Из једног писма пристиглог ових дана.Заиста, изгледа да је тако. Уређивање и објављивање текстова у "Заветинама" не може бити, управо због свега, као јуче и прекјуче.

Изнесите Ваш утисак о Сазвежђу ЗАВЕТИНА. Оцените, будите кратки и реални

... Писмо можете послати на уобичајену адресу (налази се у дну ове електронске локације....), или електронском поштом. Обавезно напиште и своју кућну адресу, иВашу електронску адресу. (Вашу кућну адресу, као и електронску, нећемо публиковати!!) - Најбоље оцене (значи и реално критички интониране осврте) објављиваћемо на овим страницама. Сваки објављени осврт, оцена, значи и аутоматски приступ Групи ЗАВЕТИНА, право на бесплатни "Васељенски лист" Сазвежђа, тзв. НОВИБУСУР Диз, ....Најдужи осврт може бити до 2 стр. уобичајеног формата А4. ...

Зар мислите да су народу свраке попиле мозак?! Ех, ех... ШТА НАРОД ПРИЧА

Iz teksta bi čovek pomislio da je Srbija neka moćna, bogata i snažna zemlja i kao takva opasnost i velika briga za Nemce. Pa troše dane smišljajući kako da pokore tako moćnu i važnu zemlju. A istina je tužno suprotna. Boli Nemce ona stvar za Srbiju - jer koga briga za bednike sa platom od 200 evra? I zemlju koja bi bez te Nemačke/EU sutra ekonomski propala. Krajnje je vreme da prestanemo izmišljati spoljne neprijatelje i okrenemo se onim stvarnim: kriminalu, korupciji, nezaposlenosti, potpunim moralnim padom društva, školstvu, zdravstvu ... - Markoпре 8 сати (коментар на чланак "Немци желе Балкан под својом контролом")

ЛеЗ 0007957

Београд и већи градови у Србији су препуни необележених масовних гробница...

Државна Комисија за тајне гробнице је на крају свог рада документовала податке за више од 59 хиљада убијених. "Немојте му више доносити храну и веш, није потребно". То је била злокобна реченица које су се највише плашили сродници људи које су припадници Озне хапсили од јесени 1944. и доласка комуниста на власт. Добривоје Томић је имао десет година када је без било каквог суда убијен његов отац Душан, предратни индустријалац из Бољевца. Једног фебруарског дана 1945. јављено им је да не треба више да долазе у посету. "И онда смо ми дошли, понели смо свеће да запалимо, међутим тамо смо нашли Ознаше који чувају то место где је масовна гробница. Наравно ту сам видео колце и летве неке крваве и жице како су били везани. Ужас један ста сам доживео", присећа се Томић.
Сличан сценарио се догађао по целој Србији, од Врања, Пирота и Лесковца до Суботице и Новог Сада. Срђан Цветковић, који је водио Комисију каже да је свега 3800 људи од 60 хиљада, погубљено по судским пресудама. "Ми ако данас желимо, а желимо надам се, да будемо једно либерално демократско друштво, да имамо правну државу, морамо да назовемо жртвом сваког ко је страдао ван суда или је мучен и терорисан од државних органа без икакве пресуде", наводи Цветковић. Бити занатлија, трговац, индустријалац или свештеник, био је довољан грех за комунистицке ослободице па да неко изгуби главу. Бати Новаковићу, данас адвокату у пензији, нове власти су 1944. у Крушевцу убили стрица Јеврема, месног свештеника, док му је отац Крста, као председник општине, провео 13 година у затвору. "Прво што су урадили то су дошли и истерали нас из куће. И ми наравно хоћемо нешто, ево тај клавир хоће мајка да га изнесе то је донела за мираз, а он каже а не не оставите то, то ћемо ми да свирамо на томе. И онда нас броји један, два, три. Три кревета, три столице, један сто, један орман. Доста је", прича Новаковић. Ниједна масовна гробница жртава комунистићког послератног терора није до данас откопана, као што није подигнут ниједан споменик жртвама. Питањем одговорности починилаца до сада се нису бавила ни српска Тужиластва, тако да нико од злочинаца није кажњен. = извор: Масовне гробнице широм Србије, злочинци некажњени ЛеЗ 0008125

Опустошење

...

Странице

Translate

Укупно приказа странице

недеља, 20. децембар 2020.

Дванаест степени греха

КОМПЛЕТАРИУМ

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

Пишите директно уреднику Лукићу

знак препознавања: одговорност