Нови гласови: Маријана Јовелић

ДУША КАД ИЗЛАЗИ ИЗ ГРЕХА

Слутим,....
није тачно да се сада видимо као у огледалу, у загонетки,
а онда ћемо се гледати лицем у лице,
и није тачно да сад знам делимично

а онда ћу познати као што бих позната јер,...
увек можемо да се обратимо Богу

а он ће бити милостив онолико колико му то дужност налаже

и ја сам истовремено и потоњи мученик и претходни убица,
моје се рибе не хватају са обичних удица
и душа када излази из греха постаје моћна зато што је слободна,
због тога што јој тада суде и инсект и измет,
као кад желимо брзо а старимо полако јер,...
осећам нови свет,...
прича ми се дели на пастире,

псе и овце и ја сам само једна од оних

којима намештају замку да би ме оптужили за јерес

коју може да прогони свако,
жена која прва бира партнера за последњи плес

и скамењена сестра која због свог инцеста постаје туристичка атракција,
ја сам икра која је у почетку била риба

а потом њена невешта полна имитација.

Да,...
"само онда кад волим и мрзим моји непријатељи су ми познати".
Зар мене никад не питају шта сам чинила онда када је требало него шта сам чинила онда када није требало
и у шта би требало да верујем а тек онда у шта верујем,
"ја сам пепео и нисам пламен па немам сјај да бих зрачила и жар да бих горела"
као кад камен протрљам о камен и када грешим да бих одолела.

Слутим,...
док је ветар свирао на цитри моји су кораци били неми

и хитри и прошла сам кроз хиљаде руку које су држали моје тело као лажни ктитори јер,..
ако бих покушала да се присећам не бих осетила мирноћу

док ми туђи инквизитори намерно не муче тело

задобијајући моје поверње и признање,
онда кад су очи пуне сузе и мрене за последњи грех и прво покајање
"пук и стадо теже одржању а голо одржање је заправо већ пропадање".

Знам,....
Најлакше је рећи да сам вештица али....,
ако је путоказ једина пресуда и само сумња трагање са циљем
да ли сам онда ја пијући из сасуда

и снивајући са шумским биљем само прљава светица

која греши због прећуткивања тајне
и плаћа за оно што жели да сазна

о освети само да би очи постале сјајне и

да би се вратила казна без јетког осећања кривице и јада
када већ не знам брзо да летим хоћу да научим како се брзо пада!


Да,...
устима чујем молитву иза кажипрста
моја потреба за сребром надокнађује се једним ребром
и ја постајем властита сива еминенција
немам толико новца да би могла да се плати моја индулгенција,
онда када нестане људских врста
и сва моја имовина буде мало соли скривене у сат,
ја ипак откривам и истражујем нове континенте

и као јунакиња неког Декамерона сведочим о куги и бекству у унутрашњост,
моја храброст у сопственој туги је моје рађање

и армагедон и ја сам подељена као као катран и усијан бетон,
као сенка и светлост у грању,
„локална животиња“ која живи у градским зидинама и спава само дању,
моје мишљење наглас изговарају крстарећи реформатори
када стану сви сатови и мој лик постане побожан,
гонич стоке , најамник и циганин
"само човек даје својој вољи закон
и сам у себи носи законе којима је подложан".

Осећам,...
кренула сам за њима.
Као дивља патка или патаренка
законита и неудата женка,
удовица и девица, господарица и слушкиња,
далеко је моја барка да бих отворених очију са обале гледала

Исусов ход по води и знам да ћу упасти у реку

а затим у море у којем река више не препознаје своје воде,
губава Изолда која жали за ватром од купиновог грмља
и ако мој говор небо прља ја ћу се предати

и обраћати се птицама које се саме легу и ниско лете чим се роде
највише што се може урадити јесте боље гледати,
и пустити реку да док носи-оде.

Маријана Јовелић*

Ауторка о себи пише: "Рођена сам 6. 12. 1974. године у Суботици, а основно и средњошколско образовање добила сам у Сомбору и Београду. Музичку школу сам завршила у Београду, као и филозофски факултет-група историја. Радим као кустос у Војном музеју у Београду. Прве песничке кораке начинила сам у Сомбору, где су биле објављиване моје дечије песме. Написала сам збирку песама “Каноса пред твојом душом“,

а у неколико часописа објављене су моје појединачне песме."

На конкурс Ед. ЗАВЕТИНЕ послала је песме под називом "Са покошених ливада".