...

...
ПОРТАЛ "САЗВЕЖЂЕ З"

Translate

Укупно приказа странице

четвртак, 17. децембар 2015.

...кад неко говори истину нико на свету га не може збунити...

ЉУДЕ на сарајевској пијаци Маркале није убила граната која је долетеле са српских положаја, неко две експлозивне направе, даљински активиране. Установили смо да мина никако није могла да долети на место на коме је активирана а да претходно не удари у кров тезге. Пронашли смо и доказе да је постојала друга експлозија у исто време на овом месту...
Овако, за "Новости", причају Зорица Суботић и Миле Попарић, коаутори експертизе "Маркале 1 и 2", гранатирања Сарајева и снајперских дејстава у предметима Радована Караџић и Ратка Младића. Након што су проучили документа са сведочењима, детаље истрага Унпрофора и Центра служби безбедности Сарајева, као и видео-записе евакуације после крвавог напада у Сарајеву, ови стручњаци недвосмислено су утврдили да постоје манипулације у вези са овим инцидентом.
- Прва експлозија окренула је тезгу за 180 степени. Друга, која тада није ни истраживана, догодила се у суседном пролазу, под правим углом. Чињеница је да је немогуће да буде онолико жртава на Маркалама од једне гранате од 120 мм која има 2,6 кг експлозива. Наше анализе су то и потврдиле када смо приметили трагове на објектима на месту на којима они никако не би могли да се нађу од прве експлозије - објашњава дипл. машински инжењер Зорица Суботић, иначе судски вештак за балистику.
ИНЦИДЕНТ ВЕЧЕ ПРЕ МАРКАЛАСАМО један дан пре него што су експлодирале бомбе на пијаци, догодио се сличан инцидент на игралишту у Добрињи, где се делила хуманитарна помоћ. Бачене су четири мине, а исте вечери Алија Изетбеговић обратио се народу речима да је тражио од међународне заједнице да интервенишу. Одбили су га уз обећање да ће реаговати уколико се нешто слично понови, откривају саговорници "Новости".
Њихов колега из Босне и Херцеговине Берко Зечевић на основу положаја стабилизатора (репа гранате) одредио је упадни угао и на основу тога проценио одакле и са које удаљености је долетео пројектил. Суботићева оспорава његове методе и каже да су - непрофесионалне.
- Не може се одредити правац долета једне мине на бази тога како се забио стабилизатор - каже Зорица Суботић. - То су физички немогући докази. Експлозија откине један део гранате, зависи и од структуре и чврстоће материјала, дејства ударног таласа... Он ће или наставити да лети напред, или ће се пасти негде у близини. Зечевић је одредио правац и упадни угао на основу тог стабилизатора који је он сам ставио у разривени кратер!?
Суботићева и Попарић су у оригиналним видео-записима које су добили након прве експертизе у предмету Караџића приметили да је репни део пројектила накнадно стављен на место где је после наводно и пронађен. То је била само једна од околности која им је учврстила уверење да је манипулисано траговима на месту масакра.
- Комисија је прво истраживала то место док је кратер био потпуно затрпан, а после извесног времена у њему се појављује стабилизатор. То значи да су га они откопали и ставили под угао који им је одговарао. Исти "метод" примењен је у случају Тузланске капије - каже Попарић. - Неки истражитељи Унпрофора, попут капетана Вердија и мајора Расела, напоменули су још током истраге, иако се у званичним документима не појављује - да мина не би могла да долети ту а да не удари у кров. Расел је то написао у свом личном дневнику, а сведочио је и на суђењу Ратку Младићу. Тада је написао - мој је утисак да су Муслимани гађали сами себе, али то је јако тешко сада рећи људима након оволике трагедије.

Наши вештаци тврде да једна граната тог калибра није могла да убије толико људи

Тог крвавог фебруарског дана на лице места су изашли и истражитељи УН, који су, како тврди Попарић, закључили да не може да се утврди са ког положаја је испаљена мина.
- У тој комисији био је и руски пуковник који је касније рекао украјинском колеги Сергеју Морозу да је по његовом мишљењу на том месту експлодирала подметнута бомба - открива Попарић. - Мороз је прошле недеље сведочио у предмету Младић и рекао је да је он изашао на лице места и да је уверен како ту није могла да пролети мина, а да не удари у кров! Дакле, обојица потврђују нашу тезу.
ПРЕПРЕЧЕНА УЛИЦА
ГЛАВНА саобраћајна артерија код пијаце Маркале је улица Маршала Тита. На видео-материјалу полиције и телевизије који смо прегледали, види се да је та улица запречена са три реда постављених тезги, да би цела евакуација била вођена кроз малу паралелну улицу Џенетића чикме. Питање је зашто? На крају евакуације на снимцима се види да се те запречене тезге расклањају - говори Зорица Суботић.
ИСПИТИВАЊЕ ЗАШТИЋЕНОГ СВЕДОКА ОДБРАНЕ ЗАТВОРЕНО ЗА ЈАВНОСТ!

НАВОДИ заштићеног сведока који је био члан обезбеђења Алије Изетбеговића, да је управо лидер муслимана са верским поглаваром Мустафом Церићем организовао страдање Сарајлија на пијаци Маркале 1994. године, на суђењу Ратку Младићу у Хагу имао је толиког одјека, да је у среду тужилаштво своје унакрсно испитивање затворило скоро потпуно за јавност. Под наводима да се штити сведок, преноса није било, а суштина је да јавност не чује шта прича.
Тужилаштво и судско веће су у среду на све начине, чини се, покушавали да дискредитују сведока, ипак према речима адвоката то им никако није успевало.
Горан Петронијевић, пуномоћник заштићеног сведока, који брине да се не открије његов идентитет, каже нам да га је неуобичајено судско веће баш жестоко унакрсно испитивало и било много оштрије него тужилаштво.
- Међутим, кад неко говори истину нико на свету га не може збунити - каже нам Петронијевић. - После овог сведочења нико више не може да сумња у истину да су "Маркале" муслиманске власти организовале и наместиле да се напакости непријатељу жртвујућу свој народ. Сва тројица судија из Већа су сведока провокативно испитивала и он је прошао. Ниједан покушај рушења његовог кредибилитета није успео. Да је било шта слагао, они би то открили.
НАСТАВАК У ФЕБРУАРУ
У четвртак се завршава суђење Ратку Младићу у овој години. Следеће недеље суд неће радити, нити за Божићне празнике. Процес српском генералу наставиће се у фебруару 2016.
(С. Ј. МАТИЋ)




Балистичари: Људе побиле две бомбе на даљински! | Досије | Novosti.rs

субота, 12. децембар 2015.

Смртоносна битка за светску доминацију

Џихадисти Исламске државе објавили су нови видео снимак који приказује апокалиптичну визију коначног обрачуна са Западом, а једна од сцена приказује џихадисте како напредују према римском Колосеуму.
Централна идеја тог узнемирујућег видео снимка, који носи наслов "Састанак у Дабику", јесте смртоносна битка за светску доминацију, у којој би се присталице ИС-а, како верују, у италијанској престоници бориле са "крсташима" са Запада, пренео је британски "Дејли мејл".
Видео снимљен у Ираку приказује војнике ИС како излећу из оклопних возила и отварају ватру на замишљене мете које представљају специјалне снаге противничке војске.
Поред тога, видео садржи бизарну сцену у којој један џихадиста покушава да изгледа достојанствено јашући на коњу, као и сцену у којој се џихадисти грле на одласку у самоубилачке мисије. Док се они грле, на екрану стоји натпис "збогом другарима".
У једном тренутку се у снимку виде заставе 60 земаља, које наводно представљају земље са којима ИС тврди да је у рату, укључујући Британију, Француску, Аустралију, САД и многе друге.
У дигитално измењеном снимку се такође види оклопно возило ИС како се креће према Колосеуму, а мушки глас који чита текст каже да ће милитанти уништити "крсташка места".
"Ово је ваш последњи крсташки рат, следећи пут ћемо ми бити ти који ће добити битку на вашем терену", каже он.
Осим Колосеума, на снимку се виде и друге римске знаменитости попут Базилике светог Петра у Ватикану.




ИС објавила снимак 'последњег окршаја са Западом' у Риму (ВИДЕО) | Свет | Novosti.rs

четвртак, 9. јул 2015.

... Džon Keri govori o linijama fronta u ratu između NATO-a i Rusije i njenih saveznika. On je suštinski objasnio šta je linija vatre. Ona se širi od Gruzije, preko samoproglašene republike Južne Osetije i Abhazije, kroz Ukrajinu, Donbaski region, Krim, Transnistriju, Moldaviju i takođe Grčku, Makedoniju, Srbiju...



naucnik
Američki naučnik Vejn Medsen, jedan od najobaveštenijih istraživača na svetu i autor studije „Genocid i tajne operacije u Africi“ u intervjuu za Geopolitiku pre dva meseca je predvideo situaciju koja se danas dešava u Makedoniji.
Interviju prenosimo u celosti.
Analiza Vejna Medsena, objavljena na engleskom sajtu Fonda strateške kulture pod naslovom „Da li je Vojvodina nova instant-država na Balkanu?“ zapanjujuće precizno je opisala planove „Evropske unije i NATO-a, da srpska pokrajina Vojvodina postane sledeća instant-država na Balkanu, čime bi se pridružila Kosovu i Metohiji, koje su EU i NATO prethodno oteli od Srbije i pretvorili u etničku albansku državu pod upravom terorističke OVK“. „Ako je suditi po nedavnim komentarima bivšeg pomoćnika genseka NATO-a ʼza javnu diplomatijuʼ i novoizabranog predsednika Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović“, smatra Medsen, „Hrvatska će uskoro poslužiti kao odskočna daska za planove NATO-a da Vojvodinu otme od Srbije i proglasi multietničkom i multijezičkom nezavisnom ʼdomovinomʼ Mađara, Roma, Slovaka, Hrvata, Rumuna – i novopridošlih albanskih izbeglica koje EU dovozi autobusima iz svih južnih delova nekadašnje Jugoslavije“.
Vejn Medsen jedan je od najobaveštenijih istraživača-obaveštajaca na svetu. Njegovi tekstovi, izveštaji i studije, kakve su „Genocid i tajne operacije u Africi“, „Zvezda i mač“, studija o vezama američkog potpredsednika Čejnija sa Halibartonom i plaćenicima na Balkanu, nezaobilazna su literatura za one koji žele da saznaju istinu o genocidalnoj, totalitarnoj strukturi, organizaciji i prirodi poretka koji nas je okružio sa svih strana.
Medsen je prvi „zviždač“ u Agenciji za nacionalnu bezbednost SAD (NSA), jedan od vodećih naučnika u oblasti kompjuterske sigurnosti, elektronske privatnosti, specijalista za bezbednost kompjuterskih programa, izvanredan poznavalac „fols fleg“ operacija, upotrebe i razvoja biotehnološkog oružja, sistema za nadzor i kontrolu, genocidalne depopulacione agende koja se kontinuirano i medijski nevidljivo od strane obaveštajnih službi Zapada, pre svega CIA, organizovano sprovodi na prostoru Afrike i sve beskrupuloznije i pogubnije nameće čitavom svetu.
Planovi globalista za otimanje Vojvodine od Srbije realizuju se, po Vašim uvidima, demografskim inženjeringom koji se u Srbiji i njenoj severnoj pokrajni zaista neometano odvija zahvaljujući zakonima o azilantima i ugovorima o readmisiji koje je Srbija potpisala sa EU, koji su dali odrešene ruke EU da u Srbiju doseljava koga god želi pod uslovom da u EU stigne preko teritorije Srbije, i to pod klauzulom tajnosti kao i da ih upisuje u matične knjige rođenih u Srbiji, uz izjavu dva svedoka.
– Ono što se trenutno odigrava pred nama je pokušaj da se preuzme Pokrajina Vojvodina i očigledno je da se u tom cilju sprovodi inženjering populacije. Na izdavanje srpskih pasoša Albancima sa KiM i drugim delovima bivše Jugoslavije nadovezuje se nestanak stotina hiljada srpskih pasoša. Oni dospevaju u ruke albanskih izbeglica koji dolaze sa juga. Imam kolege koji veoma pažljivo prate situaciju u Srbiji i trenutno se ne zna sudbina na stotine hiljada srpskih pasoša. To je naravno razlog za brigu, jer ako su ovi pasoši dati Albancima ili Romima, onda bi oni mogli da tvrde da imaju dugu istoriju na teritoriji Vojvodine i mogli bi zahtevati za sebe neka prava koja im ne pripadaju. Prema tome, na delu je veoma ciničan pokušaj repopulacije Vojvodine, koja trenutno ima veoma jasnu većinu srpskog stanovništva, preko šezdeset procenata. Mađari su drugi po brojnosti, sa oko šesnaest procenata. Sada se od strane Orbanove vlade govori o Velikoj Mađarskoj, zatim tu je i rumunski predsednik koji je zapravo Nemac, i koji dolazi iz mađarskog dela Rumunije u Transilvaniji, koji takođe diže buku oko zaštite prava etničkih Rumuna. U središtu ovakvih događaja su po pravilu kreatori problema kakav je Džordž Soroš, koji uvek koristi ovakve situacije. Pokazatelji da je Vojvodina sledeća meta saveza neokonzervativaca i Soroša su veoma precizni. Evropska unija Albance sa Kosova, Makedonije i Crne Gore prevozi u Vojvodinu. Mnogi Albanci, koji napuštaju Kosovo (s namerom da se upute u zemlje EU, npr.) dobijaju instrukcije da se raziđu po Pokrajini i prijave stalno boravište. Na poslednjem popisu stanovništva u Vojvodini bilo je 3.360 muslimana. Masovni priliv muslimanskih Albanaca iz drugih delova bivše Jugoslavije jasan je signal da EU skuplja pruće za potpalu požara, kao na Kosmetu.
Sve soroševske i neokonzervativne predatorske organizacije punom parom rade u Vojvodini, od Fonda za otvoreno društvo do Nacionalne zadužbine za demokratiju. Predsedavajući pokrajinske vlade Bojan Pajtić tečno govori engleski i mađarski i prisan je sa nevladiničkim operativcima u Pokrajini, koje finansiraju Soroš ili CIA. Oni pak blisko sarađuju sa šeficom američke diplomatije za Evropu Viktorijom Nuland – koja je u Hrvatskoj obezbedila pobedu Grabar-Kitarović, a u Vojvodini pomaže organizaciju separatista uz pomoć novopristiglih profesionalnih provokatora iz Rumunije, Mađarske, Albanije i romske populacije.
Nuland i njeni neokonzervativci za Vojvodinu planiraju etničko čišćenje Srba i stvaranje novog predatorskog raja za zapadne naftne i gasne kompanije, koje su bacile oko na nalazišta u Banatu.
Nakon što je Kosovo i Metohija odsečeno od Srbije kako bi se napravio transbalkanski cevovod, a SAD dobile trajnu bazu na Balkanu – kamp „Bondstil“ – nezavisna Vojvodina bi obezbedila NATO-u izvor nafte i gasa u Banatu, kao i plodnu podunavsku ravnicu za proizvodnju genetički modifikovane hrane. Zapadni vojno-industrijski kompleks o Vojvodini razmišlja kao o još jednoj Ukrajini: teritoriji za „Monsantovu“ agroeksploataciju i vađenje nafte i gasa iz škriljaca.
U Beogradu je 3-5. novembra prošle godine održan sastanak evropskog ogranka Trilateralne komisije. Videli smo ubrzanje događaja od tada. Da li imate neke insajderske informacije o ovoj konferenciji? Da li je na njoj odlučeno da se krene u operaciju sloma Srbije?
– Očigledno je sastanak Trilateralne komisije, jedne od super-tajnih organizacija poput Bilderberg grupe, bogatih ljudi koji se svake godine sastaju u Davosu u Švajcarskoj, bio veoma operativan. Zastrašujuće je što bivši britanski premijer Toni Bler sada savetuje srpsku Vladu i beogradskog gradonačelnika. Pritom, on to ne radi besplatno! On veoma skupo naplaćuje svoje usluge za ono što se predstavlja kao lobiranje kako bi se Srbiji olakšao put za ulazak u Evropsku uniju. To ima veliku cenu. Ne samo u smislu da će time novčanik gospodina Blera postati znatno deblji, već takođe i u mnoštvu sporazuma koje će Srbija morati da potpiše, kojima će u suštini u potpunosti izgubiti suverenitet.
Postavljanje Blera za savetnika premijera Srbije je zaista bizaran i orvelijanski čin. Da li vidite ovaj skandalozan potez Svetske vlade kao vrstu specijalnog rata protiv srpskog naroda?
– Da, svakako. Vidimo da trenutno postoji slična situacija u Makedoniji. Zemlje NATO-a i globalisti su veoma uplašeni od ideje da bi „Južni tok“ iz Rusije, umesto da ide kroz Bugarsku, mogao da ide od Rusije, preko Turske, Grčke pod novom vladom Sirize, kroz Makedoniju, Srbiju i preko Vojvodine do Mađarske, Češke, Nemačke, Francuske i Italije. Namera NATO-a i međunarodne grupe biznismena je da spreče da se to dogodi. Zbog toga vidimo Tonija Blera u Beogradu, vidimo pokušaj svrgavanja vlade Nikole Gruevskog u Makedoniji, sličan puču u Ukrajini – umešan je i tamošnji američki ambasador koji pokušava da nedemokratski smeni Gruevskog, baš kao što se dogodilo sa ambasadorom u Kijevu. Viktorija Nuland, pomoćnik državnog sekretara za Evropu, veoma je umešana u ovaj pokušaj puča u Makedoniji. Dakle, ne samo da se stvari odvijaju u Srbiji, uključujući i Vojvodinu od koje globalisti nameravaju da postane Kosovo broj dva, već i takođe u okolnim zemljama. To uključuje i Hrvatsku, gde je takođe na nedavnim izborima po modelu tradicionalne Džordž Soroševske pobede – „za žilet“ – na vlast došla Kolinda Grabar-Kitarović, hrvatski ambasador u Vašingtonu i glavni pomoćnik za propagandu neokonzervativnog Generalnog sekretara NATO-a, Andersa Fog Rasmusena, bivšeg danskog premijera. I, naravno, ona je odmah digla larmu o zaštiti prava Hrvata u Vojvodini. Ona igra igru u kojoj pokušava da potpali još jednu pobunu na Balkanu.
Kako razumete izjavu američkog državnog sekretara Džona Kerija da je Srbija na liniji vatre u odnosima između Vašingtona i Moskve? Da li Vi ovu izjavu vidite kao pretnju? Keri koristi strogo vojne termine, čak iako mu je postavljeno pitanje strogo o civilnim stvarima?
– Da, Džon Keri govori o linijama fronta u ratu između NATO-a i Rusije i njenih saveznika. On je suštinski objasnio šta je linija vatre. Ona se širi od Gruzije, preko samoproglašene republike Južne Osetije i Abhazije, kroz Ukrajinu, Donbaski region, Krim, Transnistriju, Moldaviju i takođe Grčku, Makedoniju, Srbiju. Džon Keri možda sebe naziva demokratom, no on je oduvek bio član „elite“, on je član „Lobanje i Kosti“ (Skull and Bones) sa Jejl univerziteta, veoma tajne organizacije čiji je Džordž V. Buš takođe bio član, tako da Keri govori u ime Volstrita i bankara kada preti linijama vatre, i, naravno, njegov pomoćnik za evropska pitanja je Viktorija Nuland, neokonzervativac, čiji muž Robert Kejgen bio jedan od arhitekata američke invazije i okupacije Iraka i proizraelski cionista. Nuland je pomogla da se raspiri vatra u Kijevu, čak deleći kolače i sendviče protestantima na trgu Majdan. Sada je ona umešana u srpska pitanja, u Vojvodini, na Kosovu, kao i u Makedoniji u pogledu pokušaja državnog udara. Prema tome, ukoliko bi gospodin Keri zaista želeo da bude diplomata, trebalo bi da se najpre otarasi Viktorije Nuland, ali on to neće učiniti, pošto je to sporazum koji je morao da sklopi kada je postao državni sekretar – morao je da zadrži neke od neokonzervativaca Hilari Klinton, uključujući i Nulandovu. Karijera Viktorije Nuland u Stejt departmentu počela je mestom načelnika štaba Stroba Talbota, zamenika državnog sekretara predsednika SAD Bila Klintona, sa kojim je veoma blizak prijatelj. Pod Talbotom je Nulandova pomogla potpuno razaranje Jugoslavije i obezbedila da se SAD okrenu protiv interesa ruskog saveznika – Srbije. Nakon pomaganja da se Jugoslavija dokrajči Nuland je krenula da sprovodi spoljnu politiku SAD u bivšem Sovjetskom Savezu – u Ukrajini, koja se nalazi u samo središtu njenog ciljnog polja. Ona je tu dovedena ni zbog čega drugog nego zbog smrti i krvoprolića u Istočnoj Ukrajini, Odesi i sada možda i u Skoplju, u Makedoniji. Keri je svoju izjavu plasirao istog dana kada su američki i britanski tenkovi uparadirali u Estoniju, samo tri stotine jardi od granice sa Rusijom. Prema tome, nema nikakve sumnje da izjave u Vašingtonu daju ratni huškači.
Kako komentarišete protekle grčke izbore i pobedu Sirize? Da li se otvara prostor za nadu, ili je u pitanju još jedna podela karata iz tajnog špila globalista?
– Na prvi pogled, Grci su napravili veoma dobar izbor. Aleksis Cipras, Siriza, rekli su da žele da ponište sporazum o merama štednje sa Trojkom, tj. Centralnom evropskom bankom, Evropskom unijom, i Međunarodnim monetarnim fondom. Međutim, optimizam je počeo da jenjava kada je Cipras odabrao Janisa Varufakisa za svog ministra finansija – to je lik koji je povezan sa ljudima iz Brukings institucije iz Vašingtona. To su prijatelji Džona Kerija, prijatelji Dika Čejnija, neokonzervativaca… I suprug Viktorije Nuland radi za Brukings instituciju! Nije važno što on nosi kožne jakne i što ne nosi kravatu, on pripada njihovom taboru. Znakova upozorenja da je Varufakis „trojanski konj“ za globalne bankare ima u izobilju, što bi bilo neoprostivo za Grke, budući da su upravo oni izumitelji strategije trojanskog konja. Prvo, Varufakis je bio ekonomski savetnik propalog PASOK-a, socijaldemokratske vlade premijera Jorgosa Papandreua, čoveka koji je prvi stavio Grčku na put drakonskih mera štednje. Varufakis sada tvrdi da je bio vatreni protivnik Papandreuovog dogovora sa „trojkom“, ali teško da možemo znati koliko je ministar finansija i sadašnji protivnik mera štednje stvari odradio dok je savetovao Papadreua. Mediji ga proslavljaju kao rok-zvezdu, heroja, i to nam jasno govori da je on taj koji će isporučiti gorku pilulu grčkom narodu, a on je to i učinio, pošto je Grčka potpisala sporazum sa Trojkom da produži taj užasan sistem još nekoliko meseci, umesto da Grčka jednostavno istupi iz Evropske unije, pocepa sporazum, ukine evro i vrati drahmu i sklopi sporazum sa Rusijom, kako bi finansijski podržala nezavisnu grčku ekonomiju. Sa druge strane, grčki ministar spoljnih poslova, Nikolaos Kotzias, stari grčki komunista, podržao je generala Jaruzelskog protiv Leha Valense. Mi danas znamo da je Valensu plaćala CIA i da je Solidarnost bila proizvod CIA operacije u Poljskoj. I, to je izbor sasvim drugog smisla i značenja. Ipak, u Grčkoj ne možete da čujete ništa o ovom ministru, već se sve vrti oko ministra finansija. To je zbog toga što Donald Task, predsednik Evropskog saveta, mrzi grčkog ministra spoljnih poslova jer je on bio kolega Leha Valense i Task nema vremena za ovog komunistu. Sasvim razumljivo, jer je on poljski fašista desnice.
Pogledajmo sada sve te američke državljane koji su instalirani na ključnim mestima: tu je predsednik Estonije, bivši američki građanin koji je radio za Slobodnu Evropu, koja je deo propagandne operacije CIA. Imamo ukrajinskog ministra finansija koji je američki građanin, zatim tu je predsednica Hrvatske koja je imala prebivalište u Sjedinjenim Državama gde je živela i radila; tu je ministar ekonomije Rumunije, koji je, opet, bivši stanovnik SAD – dakle Soroš i globalisti i NATO zemlje postavljaju Amerikance, bilo državljane bilo nosioce Zelene karte, na veoma kritične pozicije u Evropi. Čak je i grčki ministar finansija živeo u Sjedinjenim Državama. Mislim da u grčkoj vladi ima mnogo dobrih ljudi. Čak je došlo i do važnog telefonskog razgovora između makedonskog premijera Gorevskog i premijera Ciprasa o rešavanju pitanja oko imena Makedonije, ali su sa Nulandovom i njenom bandom ovi zajednički grčki i makedonski pokušaji, da se postigne nekakav dogovor i prestane sa besmislenim svađama oko imena, otežani, s obzirom na pokušaj puča i destabilizacije u Makedoniji.
Da li će globalisti pokušati da potpuno unište svetsku bezbednost?
– Da. Prioritet im je da se uništi BRIKS i najavljena razvojna banka BRIKS-a. Takođe i da se uništi svaka šansa da se neka država pridruži grupi BRIKS-a. To je sasvim sigurno slučaj sa Makedonijom: vlada ove zemlje je bila veoma zainteresovana da se pridruži BRIKS-u. Sada se odvija i pokušaj svrgavanja brazilske predsednice, nakon što im nije pošlo za rukom da ona doživi poraz na izborima. Pokušavaju da je umešaju u skandal. Takođe je na udaru i argentinska vlada i predsednica Kristina Fernandez de Kiršner, koja je takođe želela da se njena zemlja uskladi sa BRIKS-om, i protiv nje se pokreću lažne optužbe u koje su veoma umešani Izraelci, kao i CIA. Svedoci smo i otkrivanja takozvanih obaveštajnih dokumenata južnoafričke državne bezbednosne agencije, za koje je veoma opravdano pretpostaviti da su falsifikovani jer se njima pokušava reći da je južnoafrička bezbednosna agencija špijunirala vladu predsednika Džejkoba Zume. Južna Afrika je član BRIKS-a i ovo je pokušaj da se vlada osramoti, žele da izgleda kao da Iranci nameravaju da kupe uranijum u Južnoj Africi radi proizvodnje nuklearnog oružja. To je besmislica i očigledno je su iza nje Izraelci i CIA. Dokumente kao dokaze da se ovo događa širom sveta objavljuje „Al Džazira“ i svi bi trebalo da znaju da „Al Džazira“ nije nezavisna medijska mreža jer nju finansira vlada Katara, koja je u najvećoj meri sastavljena od pripadnika Muslimanskog bratstva, koji sarađuju sa britanskom obaveštajnom službom, MI6. Štaviše, svi znaju da je servis „Al Džazire“ na engleskom jeziku sastavljen uglavnom od bivših članova Bi-Bi-Sija, kao i da je arapski servis „Al Džazire“ sastavljen od mnogih ljudi koji su radili za arapski servis Bi-Bi-Sija. Prema tome, „Al Džazira“ je u rukama MI6 i Muslimanskog bratstva, finansirana od strane Katarskog emira, Al Tanija (Sheikh Tamim bin Hamad Al Thani) koji je upravo posetio Obamu u Beloj kući. I ne mislim da je slučajno što su ovi krivotvoreni južnoafrički dokumenti objavljeni na „Al Džaziri“ upravo istog onog dana kada je Al Tani posetio Obamu.
Mohamed Dalan, bivši vođa militantnog krila palestinskog Al Fataha i ozloglašeni ministar policije, čovek koji je u Palestini bio osumnjičen za ubistvo legendarnog palestinskog lidera Jasera Arafata radioaktivnim otrovom, dobio je od Vučićevog režima državljanstvo Srbije sa još pet njegovih saradnika, palestinskih disidenata.
– Očigledno srpska vlada čini uslugu CIA. Mohamed Dalan je bio veoma blizak kolega Džordža Keneta dok je bio u CIA i radili su zajedno na mnogim pitanjima. Sada pokušavaju da mu nađu dom. Srbija je trenutno u poziciji da joj može biti iznuđeno da uradi niz stvari, poput davanja državljanstva Dalanu, ili angažovanja Tonija Blera. Nagledaćemo se svih vrsta zahteva, poput prihvatanja izbeglica sa Bliskog istoka, Albanaca, i davanja državljanstva svima za koje se takav zahtev ispostavi.
Pozicija Emirata kao partnera prvog reda deo je, naravno, globalističke igre. Da li je ovo partnerstvo deo projekta islamizacije Srbije?
– Veliki deo onoga što je Slobodan Milošević govorio pre nego što je otišao u Hag, i tokom suđenja u Hagu, istina je. Al Kaida je bila aktivna u Bosni i na Kosovu. To su mi potvrdili ljudi iz NATO-a, obaveštajci iz Britanije, Italije… Svi su oni znali da je Bin Laden nakratko živeo u Bosni, pod zaštitom NATO-a, i da su sve te različite grupe bile aktivne u tzv. Oslobodilačkoj vojsci Kosova, uživajući podršku Bin Ladena i ekstremista širom Bliskog istoka. Što se tiče Arapskih Emirata – da, oni igraju veoma mračnu ulogu. Petar Porošenko, „čokoladni predsednik“, upravo je bio u Emiratima na vojnoj izložbi i sada se saglasio da kupi oružje od Emirata. Bio sam u Emiratima, u Abu Dabiju. Deklarišu se kao muslimani, no, ipak, klanjaju se svakoj vrsti zemaljskog blaga – skupim automobilima, nakitu, zlatu, novcu… To je ono što obožavaju, klanjaju se zemaljskom blagu, a ne Alahu.
Sudeći po dosad viđenom, realizacija planova Novog svetskog poretka za 2015. godinu podrazumeva intenziviranje metodologije „fols fleg“ terorizma.
– Bez ikakve sumnje. Pogledajmo ko su takozvani usamljeni napadači, bilo da ih je jedan, dvoje ili troje – koliko ih je bilo u napadu na francuski satirični magazin „Šarli Ebdo“ 7. januara u Parizu. Ja sam proučio biografije svih jedanaest napadača okrivljenih za skorašnje terorističke napade i svi su bili dobro poznati obaveštajnim službama. Mnogi od njih su putovali na Bliski istok i borili se u Siriji, boravili u Jemenu, Egiptu… Devet od jedanaest ovih napadača je sada mrtvo ili su bili ubijeni u sukobima sa policijom, tako da sada imamo samo dvojicu živih: Namuš, koji je navodno pucao na ljude u Jevrejskom muzeju u Briselu, i Žokar Sarnijev, mlađi od dvojice braće koji su navodno izvršili bombaški napad na bostonskom maratonu. Svi ostali su mrtvi pa se njima neće suditi, ali, gledajući u ranije njihove akcije, vidi se da su neki od njih bili regrutovani od strane zapadnih obaveštajnih službi. To je sigurno slučaj sa individuom za kojom trenutno traga vlada Tunisa, Abubakarom al Huseinom, koji je navodno francuski obaveštajac koji je radio u Siriji ali je tražen zbog ubistva dva levičarska političara u Tunisu. On je inače Tunižanin koji poseduje francuski pasoš. Interpol, čije je sedište u Lionu, u Francuskoj ne čini ništa kako bi pomogao tuniskoj vladi da nađe ovog tipa za koga se sumnja i da planira sledeći napad – novi „fols fleg“. Negde u Francuskoj, Nemačkoj, negde, ne znamo gde. Mislim da su mnogi od ovih napada predstavljali „fols fleg“ operacije – jer, ako su ove osobe bile poznate policiji, zašto su bile puštene iz zatvora! U slučaju Mohameda Mera, koji je ubio jevrejsku decu u školi u Tuluzu, kao i francuske vojnike u Tuluzu i Montubanu, rečeno nam je da želeo da bude regrutovan u francuske vojne snage. Predstavili su ga kao vuka samotnjaka, i sve vreme je bio poznat obaveštajnoj službi, koja ima dugačke dosijee o svim ovim ljudima. Naravno, upravo ovakvi pojedinci su odlični za ulogu u „fols fleg“ operacijama.
Da li vidite Rusiju kao glavnu metu globalista, i koliko je opstanak Rusije važan za čitavo čovečanstvo, koje će u protivnom skliznuti u apokalipsu?
– Opstanak Rusije je zaista od presudnog značaja. U to bih uključio i opstanak onoga što je za Rusiju blisko inostranstvo – Istočne Ukrajine. Problem je u tome što su ove granice ucrtane unutar Sovjetskog Saveza. Nikita Hruščov je 1954. prosto poklonio Krim Ukrajini, tek tako. Zašto Zapad želi da podrži odluku takozvanog glavnog neprijatelja Zapada u Hladnom ratu, Nikite Hruščova? To je sve kreirano kako bi pokušala da se zbaci ruska vlada i instalirao Mihail Hodorkovski, kriminalni gangster u egzilu, koga žele da postave za predsednika Rusije. To je namera. Ako bi se on vratio u Rusiju kao što žele, vratio bi sa sobom sve gangstere koji bi suštinski ponovo krali, kao što su radili za vreme Borisa Jeljcina. Jeljcin je bio alkoholičar koji je, dok je bio predsednik, dozvoljavao da sovjetski trezor bude poharan od strane ovih gangstera, oligarha. Kada bi njima pošlo za rukom da zbace Putina, mislim da u svetu više ne bi bilo drugog glasa. Kinezi su zauzeti pravljenjem para, i oni će biti zainteresovani za saradnju sa Rusijom sve dok Rusija može da stoji na svoje dve noge. Međutim, ako bi Rusija pala, onda bi Kina bila sledeća meta. Mnogi u Kini ne shvataju da su posle Rusije oni sledeći na listi. Džordž Soroš veoma aktivno radi sa muslimanskim grupama u istočnom Turkistanu, pokrajini Sinđang na Tibetu… Inače, ćerka Džordža Soroša je povezana sa Dalaj Lamom i pokušava da izdejstvuje nezavisnost za Tibet. Kinezi su nažalost prezauzeti „biznisom“ da bi videli šta se sprema njihovoj zemlji. Indija ima desničarsku vladu i oni za sada održavaju veoma dobre odnose sa Rusijom. Obama je posetio Delhi i sastao se sa premijerom, no, Rusija gradi čitavu flotu ratnih brodova za Indiju, tako da, po svemu sudeći, Obama i nije bio tako uspešan u Indiji.
Ukoliko bi ovi oligarsi preuzeli Rusiju, pretvorili bi je u sledeću Jugoslaviju. Jugoslavija je sada podeljena na sedam država, a Vojvodini se to možda sprema takođe. Rusija ima preko osamdeset autonomnih republika i regiona i Soroševci su bili veoma aktivni u Rusiji, ali je Putin povukao odličan potez kada je izbacio mnoge od ovih nevladinih organizacija i prisilio ih da se registruju kao strane agenture. Nema šanse da bi SAD dozvolile nekoj stranoj zemlji da zastupa nezavisnost za nekih 350 indijanskih plemena, Aljasku, Havaje… To se ne bi moglo desiti, ali to je upravo ono što Soroševe NVO rade, od Čečenije, preko Karelije na finskoj granici, pa sve do Tuve na granici sa Mongolijom i drugim oblastima u Sibiru. Putin je stavio tačku na to, ali to je ono sa čim se Rusija suočava kada želi da zaštiti suverenitet svoje zemlje koja se prostire preko jedanaest vremenskih zona.
Zbog čega uništenje Srbije i srpskog naroda predstavlja cilj i posebno uživanje za globalnu elitu?
– To je stoga što Srbija ima veoma bliske veze – istorijske, kulturološke, jezičke, bratske – sa Rusijom. Čuli ste Kerija kako govori o liniji vatre sa Rusijom. Kada pokrećete rat, glavna stvar o kojoj brinete jeste da nemate problema iza svojih linija. Trenutno ovi ljude vide Srbiju kao potencijalnog kreatora problema u sukobu sa Rusijom u prostoru koji NATO smatra svojim linijama. Iz tog razloga moraju da potpuno potčine Srbiju. To se dešava i sa Makedonijom u pokušajima da se zbaci tamošnja vlada. Treba se postarati i da Grčka i Rusija ne ostvare prijateljskije odnose, što bi se svakako moglo desiti jer mnogi grčki ministri koji su istinski levičari, ne vole da igraju valcer sa NATO-om i EU. Dodao bih i da je predsednik Kipra upravo posetio Moskvu, tako da bismo sada mogli da vidimo probleme i za Kipar. Kad bilo koja država u bilo kom trenutku stupi u kontakt sa Rusijom, problemi počinju jer dolaze CIA i Mosad, sa provokatorima koje plaća Soroš.
Da li smatrate da je neki oblik velikog rata neumitan?
– Da, bojim se da smo sada bliži takvom obliku rata nego što je to bio slučaj za vreme Sovjetskog Saveza. Planeri NATO-a ne razmišljaju više u okvirima Hladnog rata, već, poput Adolfa Hitlera i Napoleona, misle da mogu da poraze Rusiju konvencionalnim ratnim operacijama. Ja ne mislim da bi Rusija svojevoljno koristila nuklearno oružje na bojnom polju, ali problem za NATO je što ne uči lekcije iz istorije. Tri tiranina pokušala su da izvrše invaziju na Rusiju: švedski Čarls XII, Napoleon i Hitler. Svi oni su u Rusiji na kraju bili poraženi. Ako NATO bude krenuo na Rusiju konvencionalnim ratnim operacijama, mislim da bi smo prisustvovali zametku uništenja NATO-a. NATO je trebalo da bude uništen nakon pada Berlinskog zida, nakon kraha Varšavskog pakta. NATO sada isključivo služi kao vojna sila za globaliste, bankare, i jedini ljudi koji stvaraju novac u NATO-u su veliki vojni ugovarači, zato što, kada se neka zemlja pridruži NATO-u, mora sve svoje avione, brodove i oružane sisteme da adaptira za NATO-ove standarde, što znači da moraju da sklope ugovore sa „Loki Martinom“ i „Dženeral Dajnamiksom“ i mnogim drugim odbrambenim firmama kako bi svoje snage uskladili sa NATO-om. Sve to je zapravo jedna velika ucena, reket i iznuda.
Mislite li da će čovečanstvo uspeti da opstane, ili će iščeznuti u tami naučno-tehnološkog totalitarizma Novog svetskog poretka?
– Soroš ima mnogo novca, a CIA nastavlja da ga snabdeva sa još više novca. Stejt department sa svom svojom zastrašujućom propagandom, Nacionalna zadužbina za demokratiju, Američka agencija za međunarodni razvoj i ostali, raspolažu nemerljivim količinama novca. Nikada nećemo imati novca koliko i oni. Ali mi možemo usvojiti njihove politike, njihove programe, strategije. Kada oni plate ljude da izađu i protestuju i demonstriraju, kao rent-rulja, ti ljudi moraju biti edukovani da bi znali za koga i za šta zapravo rade i treba da im bude ponuđena alternativa. Treba da uvide da ne predstavljaju neki legitimni pokret, nego strane interese. Mislim da što više ljudi treba da bude edukovano o tehnikama koje primenjuju Soroš i drugi globalisti. Edukovani ljudi će onda znati kako da na vatru odgovore vatrom. Ne sme se desiti ono što se desilo u Ukrajini, kada su se mediji uključili u kreiranje slike o vladi kao o neprijatelju, da bi potom neonacisti, koju su tu vladu zbacili, predstavljali dobre momke. Treba mnogo unakrsne koordinacije… Postoji mnogo političkih stranaka koje se protive Evropskoj uniji. Oni se kreću od desnog krila, Nacionalnog fronta u Francuskoj, do nekih članova Sirize u Grčkoj, Italiji, Španiji, i mislim da treba staviti na stranu različita mišljenja o nekim pitanjima kako bi se neka važnija pitanja rešila i kako bi se zaustavio ovaj marš prema Svetskoj vladi i globalizaciji. Ukoliko bi se uspostavila saradnja između, primera radi, Nacionalnog fronta u Francuskoj i Komunističke partije u Grčkoj, mislim da bi to bila jedna dobra stvar.
(GeoPolitika /Balkanspress)
       = izvor: preuzeto

среда, 8. јул 2015.

Ламент над српским селима

######
Колико познајемо Србију?  И шта у ствари знамо о данашњим српским селима и њиховој нескривеној и неописивој агонији?
Покушајте да одговорите на ово питање искрено, најискреније, документовано, сликом и речју, речју и сликом. Јавите нам се, ако вам се чини да ова  тема заслужују много већу пажњу него што јој се придаје у јавности друштвеног и привредног живота и опстанка Србије. Ми верујемо да заслужује много више размишљања, брзих и промишљених, неодложних потеза. Село може постојати и са двадесетак кућа, ако људи желе да живе на простору који је в ише него погодан за живот...
_______________________________

          Ово смо нашли на једној од локација посвећених страховитом пропадању села у једном делу Србије, видећете већ где.

       Стицајем околности ове године сам, после дужег времена неколико пута био у тазбини. У једној од тема већ сам описао село Мало Боњинце, општина Бабушница, Пиротски округ,  југоисточна Србија. Када човек кратко борави не може а да не запази предивну природу. Ипак, људи се одавде селе већ дуже време и напуштају овај простро јер одлазе где им је лакше и боље. Цела општина једва да има преко 12000 становника. Иако овај сликовни приказ није систематизован покушаћу да прикажем природу, али и објекте, зграде и куће које сведоче и људима коју су ту некад живели. Неко од тих слика сте већ видели (у теми "Моја злодјела"), а ево и нових, у овој посебној теми.
    (....)
Центар Бабушнице, "главног града" овог простора. 

Географски овај простор назива се Лужница, по реци Лужници која протиче кроз ову варошицу. Само место налази се на једној заравни - пољу окруженом са једне стране (западне) Сувом планином, са друге стране обронцима Руја (пема бугарској граници) и Острозубом ( са југа). Удаљено је око 25 км од Пирота, око 55 од Ниша и око 50 од Лесковца. Надморска висина око 450м.

(....)
Службени језик је наравно српски. Ипак, већина становништва говори тзв. торлачким ("призренско-тимочким") дијалектом, пиротском варијантом. Они су, у језичком смислу "староштокавци", за разлику од већине Срба, Хрвата, Бошњака и Црногораца који су "новоштокавци". Пар примера говора: кво (које) - шта, куде - где, гледал - гледао, певал - певао, (није извршен прелаз "л" у "о")  башта - отац (у смислу власник имања), убити - ударити (убил се - ударио се), утепати - убити (утепал се - убио се)  и тд. Акценти су на последњем самогласнику.

Становници су углавном Срби, али има и нешто Бугара (Звоначка бања). Домаћи Бугари такође говоре дијалектом који се битно разликује од књижевног бугарској језика, а незнатно до овог торлачког, тако да они потпуно једни друге разумеју, боље него када им се неко обраћа на књижевном српском или бугарском језику.  Дакле, становништво је етничко врло сродно и углавном је староседелачко већ више стотина година. Овај крај је био по страни главних путева и ратних дејстава тако да се становништво слабо померало. У многим селима највећи број породица већ вековима живи ту, тако да с правом могу да кажу да су "коленовићи". Иако се крај назива Лужница, становништво неколико села у општини Бабушница (око превоја Предел који дели Лужницу од Заплања) етнички је ближе становништву насељеном у дубокој котлини под именом Заплање, која се јужном страном Суве планине пружа ка Нишу. То су села: Велико и Мало Боњинце, Модра стена, Остатовица, Завидинце, Мезграја. За разлику од лужничана који су мало нижи растом, ситније грађе, заплањци су крупнији (вишљи), светлије пути, светлије косе - изразити "словенски" типови. Очуване су братственичке везе (братства имају своје називе) тако да се братственици међусобно не мешају - жене или удају иако су рођаци тек у шестом, седмом колену. Становништво се до пре 80-90 година углавном бавило сточарством. Касније, многи одлазе у печалбу и широм ондашње државе били су познати као добре занатлије, специјалисти: вуновлачари, бојаџије, содаџије. Тако их је било у Кореници, Удбини, Јајцу, Дрвару, Грахову, Ливну и другим местима познатим по узгајању стоке и преради вуне. Као содаџија било их је у скоро свим српским градовима а посебно Пожаревцу, Свилајнцу, Деспотовцу и наравно Београду. 
(....)
 Као и већина села из околине велико Боњинце се као насељено место помиње у турским пописима из 15. века као насеље од неколико десетина пореских глава од којих су вси били хришћани. Потомци тих, тада пописаних људи и данас живе у овом и суседним селима.

Као и сваком нормалном селу најважније место је сеоска кафана.

[attachment=1]
Кафан "Путник" без прекида ради 50-60 година. Испред ње је аутобуско стајалиште за локалне и међумесне линије. Ово је једино село у Србији које има сталну, директни линију са Београдом: Аутобуска линија Београд - Велико Боњинце, полази из Београда сваког дана у 12.30. Из Великог Боњинца креће сваког дана у 04.45. Иако се број путника битно проредио (пре месец дана био сам једини путник у аутобусу од станице у Бабушници), Ниш- експрес је не укида јер има велико број путника до Ниша и од Ниша.

      = извор: Палуба
       
слика једне зграде у селу Остатовци, околина Бабушнице,
преузета из текста о "издисају" овог села

недеља, 17. мај 2015.

16. maj 2015.

Србијом уздуж и попреко.

Весинци, Ивање. Видети више: Иза куће

уторак, 10. март 2015.

Да кажемо, поштено, да смо их преварили./ Богољуб Пејчић

ТУЖНО ми изгледају ови рођендани и обележавања 25 година од оснивања Српског покрета обнове и Демократске странке. Сада, после четврт века деловања на сцени, те две странке не представљају више готово ништа у Србији. Делују, помало, као некакве олупине на позорници.
Жалосно је колико је времена протраћено, колико нада изневерено, па и живота изгубљено у антикомунистичкој борби која је покренута крајем осамдесетих и почетком деведесетих. Узалуд. И ево, видимо оног Вука Драшковића који је данас у коалицији са социјалистима и напредњацима који су деведесетих били радикали. 

Са истим тим социјалистама, против којих смо се борили целу деценију, у коалицији су после петог октобра били и ДСС и ДС и Г17. Сви, сви, сви.
Дакле, бесмислено смо се вртели укруг.
За све што нам се свима десило, за ову "центрифугу" истих политичких ликова, криви смо сами ми политичари, који смо тих деведесетих имали некакве страначке функције.
Изневерили смо очекивања грађана који су имали огромну наду и веру, који су били спремни и на борбу и на жртву за идеале и за бољу Србију.
Морамо пред историјом да признамо да смо једно причали народу, а да смо сасвим друго радили иза сцене, када се спусти завеса.
Да кажемо, поштено, да смо их преварили.




Богољуб Пејчић: Рођендан олупине | Политика | Novosti.rs

недеља, 30. новембар 2014.

Лутања / Светислав Стефановић


#####

Република, 22. 05. 1920.
 
Годови, Заветине. новембар 2014, југ Србије
                Ништа у толикој мери не показује нашу балканску инфериорност као наша готовост да се, без икакве критике, поводимо за оним што нам изгледа као модел код културних народа Запада, и да узоре Запада прихватамо и преносимо код нас. Та готовост и јагма да се на тај начин покажемо што културнији свеопшта је код нас, и у нашој моди и у нашој уметности, у науци као и у политици. При том се обично дешава да нама, у свима тим гранама, сем ваљда у извесној мери моде, важе као узори и први модели, ствари, гледишта и установе које су на Западу или другостепене вредности, или су већ и застареле и изанђале. Сем тога, и сам процес преношења тих тзв. модела на наше мање културно или некултурно тло чини своје да ти модели и узори постану код нас нагрђени и унакажени до комичности. Тако ми имамо једну, сасвим особену, нашу париску моду; једну не мање чудну француску и другог порекла модерну уметност и поезију, и један сасвим чудан енглески парламентаризам; и сад се спремамо да добијемо и неки чудан американски демократизам са бескрајним варијацијама, од Марјановићевог промашеног обноваштва до М. Прибићевићевог сељачког демагоштва.
                Мислим и на оне људе који су се или бавили у Америци, или недовољно простудирали американско државно уређење, или су га из даљине теоријски проучавали, па су дошли до убеђења да, пошто је код нас питање државног уређења на дневном реду, треба што више пропагирати, сваки на свој начин и ваљда у што више облика, американски систем и узети га за модел нашем уређењу. Г. Смодлака је учинио једну малу девијацију и, уместо у Сев. Америку, отишао у Јужну Америку и отуд нам донео свој модел државе.
                Сви ти људи чине једну општу омашку. Они затварају очи пред фактом да ти модели сада, и у својим рођеним земљама, преживљују једну тешку унутрашњу кризу из које се не зна још да ли ће и уколико ће изаћи неизмењени. Сви знаци говоре да ће фундаменталних измена бити свуда у свету. И онда, како изгледа наша ревност да преносимо код нас моделе, који ће можда сутра или кроз годину и две дана бити на свом рођеном тлу битно измењени? Или, ако светска реакција, којој се као и пре сто и више година, и данас ставила на чело Енглеска са својим империјалистичким - дуго прикриваним али све јаснијим! - тенденцијама, победи, и наметне Европи режим који јој се спремала да наметне, у бруталнијој форми, и Немачка, режим оружаног мира, потајне реакције и економског ропства - хоћемо ли ми и тада гледати да у свему копирамо западне узоре, онако, ваљда, као што г. Стојан Протић, бар у теорији, проповеда енглески парламентаризам, наравно у својој доста балканској оригиналној редакцији? До душе, пракса и искуство модификују сваку теорију, те су пракса и искуство дали и нашем парламентаризму сасвим особена обележја. Али, хоћемо ли увек чекати да пракса и искуство модификују и рђаве теорије као што чине и са добрима? Хоћемо ли применити у пракси нацрт Устава г. Смодлаке, или нацрт г. Ст. Протића, или неки нацрт израђен по американском узору - зато да би пракса показала рђавост и незгодност тих нацрта за нас?
                Рат је, по нашем уверењу, толико пореметио и изменио постојеће друштвене вредности, и сасвим јасно изнео на површину нове критерије за процену постојећих одношаја и вредности, идеја и ствари. Многе ствари, многе идеје, многе установе које су пре рата имале прву вредност, изгледале достојне највиших, најидеалнијих места - рат је тако сурово уништио да их већ и нема; друге је тако изменио да, што је изгледало идеал пре рата сад је достојно презирања; или је оно што је било незнатно добило сасвим нову, већу и ширу садржину. Империјализам пре рата и данас! Онда је он још читаве народе опијао, данас је страшило, баук и опасност целог света.
                Или, на другој страни, демократизам пре рата и данас! Тада је он, у основи, био платформа политичке борбе против централне монархистичке власти, данас је он, из дана у дан, све више платформа општа, широка, светска, за једну нову организацију свих држава и целог друштва. Само се ваљда још код нас демократизам сматра само као борба за извојевање што виших и ширих права народу од владајућих класа, и то по милости и доброј вољи владајућих, док се у свету демократизам хвата у коштац са најсилнијим покретом маса који је икад постојао у историји људској, обухвата га, носи га, води га, упућује га новим стазама људског прогреса. Као што је рат свирепо демантовао теоретичаре државне власти, власти државе над народом, тако послератна криза све више демантује и теоретичаре класне борбе, и показује да ни једна класа нити има моћи ни права да завлада, и по својим интересима да организује цело друштво. Народ се показао јачи од државе, он је остајао и побеђивао и кад је држава пропадала. То је показао српски народ, и руски, и немачки. Тако је и друштво јаче од ма које класе, шире је и обимније.
                Видети општа начела и тенденције нове друштвене организације која се свуда намеће и, више или мање, изводи, и учинити све да и наша држава и народ буду у тим тенденцијама - то је наш највећи задатак данас, а не да по страном превратном свету тражимо моделе за нашу државу, или да се, као све владајуће наше странке, задовољимо крпежом аморфних остатака хабсбуршке монархије и Пашићеве солунске Велике Србије. Народ који је био способан да преживи и опет наново у живот поврати своју једном пропалу и умртвљену државу, биће способан и да ту државу учини способном за живот у новом животу целог човечанства. Нека се власници не заваравају да могу задржати или спречити народ у извршењу те његове мисије. Србија је родила Југославију, и она ће је умети и одржати у животу, не силом своје надмоћи и власти него душом свога народа и духом своје слободе

          == извор:


Светислав Стефановић



СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА
ОДАБРАНИ ПОЛИТИЧКИ СПИСИ
(1899-1943)
Приредио
Предраг Пузић

субота, 22. фебруар 2014.

Spisateljica Nađa Tešić preminula u Njujorku

U NjUJORKU, u četvrtak 20. februara, posle duge i teške
bolesti, od posledica moždanog udara preminula je spisateljica dr Nađa
Tešić (1939-2014). Detinjstvo je provela u Srbiji, u rodnom Užicu, a u
15. godini se sa bratom Stojanom, čuvenim scenaristom i dobitnikom
Oskara, zaputila u istočni Čikago. U SAD je živela do kraja, pišući
romane, drame, eseje, scenarija i poeziju. Predavala je režiju i filmski
scenario na Bruklin koledžu u Njujorku i francusku književnost na
Ratgers univerzitetu. Autor je višestruko nagrađivanih romana "Borac u
senci", "Rodna gruda", "Umreti u Čikagu" i "Daleko od Vijetnama". Njene
drame "Posle revolucije" i "Žetva" sa zapaženim uspehom igrane su u
teatrima u SAD.
Njen jedini roman preveden na srpski jezik "Umreti u
Čikagu" ("Službeni glasnik", 2012) je imigrantska, autobiografska
ispovest, u kojoj Srbije i Užice zauzimaju značajno mesto. Njen najduži
boravak u Srbiji bio je onaj tokom agresije NATO, kada je kao
antiglobalista i borac protiv imperijalističkih ratova, želela da deli
sudbinu naroda kome je bez rezerve, baš kao i njen brat Stiv Tešić,
pripadala.
- Tri centra gravitacije Nađinog života bili su Srbija i Jugoslavija kao duhovna i fizička domovina, Amerika kao nevoljno mesto prebivališta i Pariz kao duhovna i etička nadogradnja -
kaže prof Radmila Nastić. - Međutim, pripadnost dvema kulturama,
američkoj i srpskoj, Nađa i Stiv manifestovali su autobiografskim
elementima u svojim delima, a oni sežu u jugoslovenske i srpske korene,
ili i u američku kulturu, naročito u podžanr urbane naracije.

PORODICA

U POSLEDNjIM danima, o Nađi Tešić brinuli su njen sin Stefan, Stivova supruga Rebeka i
najbliži prijatelji iz Srbije. U samrtnom času, dugo je i nerazumljivo
govorila na srpskom jeziku, američki lekari su snimili njene reči u
želji da ih neko prevede, ali se malo toga moglo razaznati...


Spisateljica Nađa Tešić preminula u Njujorku | Kultura | Novosti.rs

недеља, 19. јануар 2014.

Блиц: Мира Марковић у контакту са убицом Ћурувије


БЕОГРАД – Мирјана Марковић, удовица Слободана Милошевића у контакту је са убицом Славка Ћурувије преко заједничког пријатеља, пише Блиц.
mira markovic1 621x487 Блиц: Мира Марковић у контакту са убицом Ћурувије
Како лист наводи тај заједнички пријатељ је Драган Филиповић Фића који је у време убиства власника “Дневног телеграфа” био заменик начелника Друге управе за обавештајни рад ДБ-а и саветник шефа тајне службе за специјалне операције
Он одржава контакт између Мире Марковић и Мирослава Курака, Филиповић чак и посећује шефицу ЈУЛ-а у Москви.
„Курак, који је недавно отишао на једнонедељни сафари између Танзаније и Кеније, тефоном је звао Филиповића, који живи у Шангају, где је побегао у време “Сабље”. Филиповић се стално чује и са бившом председницом ЈУЛ-а и често је посећује у Москви“, каже извор “Блица”
Извор Блица наглашава да Филиповић, који је био и саветник Радована Караџића, зна шта се дешавало и шта је радио ДБ и могао би да открије и многе ствари о убиству Ћурувије, али и о другим злочинима.
Филиповић, кога колеге у ДБ-у описују као много више склоног оружју и борилачким вештинама него софистицираном обавештајном раду, окренуо се списатељству.
У возилу с Легијом
Драган Филиповић је са места заменика начелника Друге управе и саветника за специјалне операције шефа ДБ-а био задужен за Јединицу за специјалне операције. Под Другом управом су биле и “црвене беретке”. Наводно, Филиповић је у време убиства четири члана СПО на Ибарској магистрали био у возилу са Милорадом Улемеком Легијом, који је 8. јануара именовао убице Славка Ћурувије.
У својим књигама, на пример у оној под насловом “Анатомија глобалистичког смрада”, износи податке о свом послу у ДБ-у и не скрива да је био практично саветник за ликвидације.
Открива и да је у ДБ-у, у време НАТО бомбардовања, планирано убиство Џорџа Сороса у једном летовалишту. Убица је требало да буде извесни “Мунгос” из резервног састава ЈСО. Међутим, каже Филиповић, иако је “Мунгос” био посвећен том задатку, од убиства се одустало када је изведена једна слична акција за шта су били осумњичени Срби, а и бомбардовање је било окончано.
Филиповић не скрива ни своје мишљење о Ћурувији, убијеном за време бомбардовања на Ускрс 11. априла 1999.
„Он је подржавао америчко бомбардовање, називајући га демократским чином. То је највероватније био разлог због којег је ликвидиран. За његову смрт глобалисти окривљују искључиво ДБ, мада је објективно то могла извршити било која од патриотских групација, којих је тада у Србији било на десетине“, написао је Филиповић, копирајући вербални напад Мирјане Марковић који је претходио убиству Ћурувије.
Он констатује да није имао “додирних тачака” с убиством новинара, али да је вероватно међу осумњиченима.
Занимљива је веза Филиповића и с осталим из ДБ-а осумњиченима за убиство власника “Дневног телеграфа”.
Даница Драшковић: Хтео је у СПО
Даница Драшковић, функционер СПО, каже за “Блиц” да је одмах после убиства четворице њихових чланова на Ибарској магистрали добила понуду од једног тадашњег државног функционера да Драган Филиповић буде у страначком обезбеђењу. „Речено ми је да Филиповић жели да буде шеф Одељења за безбедност СПО. Заузврат је понуђено да ће нам обезбедити проценат гласова на изборима. Одбила сам одмах јер се већ тада сумњало да је с Легијом био на месту злочина“, каже Драшковић.
Филиповић је био саветник за тајне операције Радомира Марковића, осумњиченог да је као шеф ДБ наредио убиство новинара.
Био је и врло близак сарадник Милана Радоњића, осумњиченог да је организовао убиство Ћурувије. Радоњићу је био заменик у Другој управи.
Осим тога, Ратко Ромић, који се терети да је саизвршилац убиства и да је био са Курком, радник је Друге управе и Филиповић му је био шеф.
Драган Филиповић је написао у својој књизи да је после изборне победе Војислава Коштунице против Слободна Милошевића одржан састанак врха ДБ-а на коме је био и тадашњи министар полиције Влајко Стоиљковић. Министар је захтевао „да се по цену живота брани Милошевић”.
Након што је министар отишао, у врху ДБ-а су се договорили, тврди Филиповић, да признају победу Коштуници и да се даље ослањају на „радикале и националне снаге”.
Извор Блиц


Блиц: Мира Марковић у контакту са убицом Ћурувије - Правда

КОМПЛЕТАРИУМ

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"